Danas smo odlučili pisati na temu izdaje i prijateljstva, koji se protežu kroz godine, ali koji nekada završe tragično uprkos vim materijalnim bogatstvima.
Priča koju želim da podelim sa vama nosi veoma važnu životnu poruku, jer nas podseća na to koliko je važno ceniti ljude koji su uz nas u teškim vremenima, bez obzira na spoljne okolnosti.
Stevan je bio čovek koji je imao sve – bogatstvo, moć, društveni status. Međutim, ono što mu je promaklo jeste istinsko prijateljstvo. Njegova vila bila je najosvetljenija u ulici, naročito na dan Svetog Nikole, kada je obeležavao svoju krsnu slavu. Ali ova slava nije bila odraz duhovnosti. Umesto toga, predstavljala je priliku za pokazivanje bogatstva i moći. Za stolom u njegovoj kući sedeli su političari, direktori i ljudi u skupim odelima. Bio je to događaj sa svećama, ali bez duhovne atmosfere – više poslovni, nego porodičan.
- Stevan je želeo da pokaže svoju moć i status.
- Ovaj događaj nije bio stvarna proslava slave, već prilika da se zadovolje ambicije.
I dok su svi uživali u luksuzu, slavlje je prekinuo jedan neočekivani posetilac. Zazvonilo je na kapiji, a Stevan je, ljut zbog prekida, otišao da otvori vrata. Ispred njega stajao je Jovo, njegov kum, ali ne onaj isti Jovo kojeg je poznavao. Jovo je izgledao potpuno promenjeno: u starom vojničkom kaputu, blatnjavim cipelama, sa zavežljajem u rukama. Bio je to Jovo koji je krstio Stevana, venčao ga i bio uz njega u trenucima kada nije imao ništa. Ali sada, on je bio samo senka onog čoveka kojeg je Stevan poznavao.
Jovo je želeo samo jedno – da prelomi slavski kolač sa Stevanom. Međutim, Stevan, shvatajući da bi Jovo mogao da izgleda loše pred njegovim poslovnim partnerima, nije imao strpljenja. Brzo ga je odbio, bacio mu pedeset evra u blato i poslao ga da se udalji. Stevan nije mogao da shvati Jovoovu žrtvu, a još manje njegovu zahvalnost za male stvari.
- Jovo je želeo samo simboličnu stvar: zajedničko sečenje kolača.
- Stevan je odbio njegovu ponudu i poslao ga bezdušno.
Jovo, sa suzama u očima, nije uzeo novac. Njegove poslednje reči, pune tuge i razočaranja, bile su upravo ono što je Stevanu trebalo da čuje: „Trebale su mi samo topla reč i parče slavskog kolača. Ali vidim da je tebi kolač preseo od para.“ Jovo je otišao u mrak, ostavljajući Stevanu zavežljaj sa starom fotografijom i papirima koji su sadržavali ugovore, školarine, i najvažniji – pismo napisano rukom Jova.
- Jovo je otišao, ali ostavio je vredan dokument sa svim što je učinio za Stevana.
- Stevan je počeo da shvata ozbiljnost svojih postupaka.
U tom pismu stajalo je sve što je Jovo dao Stevanu, a što nikada nije tražio da mu se vrati. Stevan je bio šokiran. Pismo je otkrilo sve tajne koje je Jovo nosio sa sobom. U njemu je stajalo da je Jovo žrtvovao mnogo toga da bi Stevanu omogućio uspeh – njegov život, njegova borba, sve je bilo usmereno ka tome da Stevan bude bolji. A Stevan, u svojoj moći, nije bio ni svestan toga.
Ovaj trenutak, kada je Stevan shvatio šta je zapravo izgubio, postao je prelomni trenutak u njegovom životu. Zabava je završena, ali Stevan nije mogao da prestane da razmišlja o Jovu. Požurio je da ga pronađe, nadajući se da će se izvinuti. Međutim, sve što je pronašao bila je hladna figura svog kuma, koji je preminuo na klupi nekoliko ulica dalje. Stevan je zaplakao, svestan da je izgubio najveću žrtvu koju je imao.
- Stevan je shvatio da je izgubio prijatelja i najveću žrtvu koju je imao.
- Iako je imao bogatstvo, shvatio je da mu to nije donelo unutrašnji mir.
Taj trenutak postao je najvažniji u Stevanovom životu. Iako je imao vilu, bogatstvo i moć, u tom trenutku je shvatio da je zapravo bio najveći bednik. Bogatstvo nije donelo sreću, a sve što je stekao nije mu donelo unutrašnji mir. Njegova duša bila je izgubljena jer je zaboravio ono što je najvažnije – ljubav, prijateljstvo i zahvalnost.
Stevanova priča može nas podsetiti na to koliko je važno da ne zaboravimo ljude koji su uz nas kroz teške trenutke. Bez obzira na sve, istinsko prijateljstvo i ljubav su najvredniji blago. Stevanova greška bila je što je zaboravio ono što je najvrednije – ljude koji su mu pomagali da stigne do onog što je imao. Kao što Jovo reče: „Odelo možda čini gospodina, ali ne čini čoveka.”
- Stevan je shvatio da su najvažniji u životu oni koji su uz nas kroz teške trenutke.
- Pravo bogatstvo nije u materijalnim stvarima, već u ljubavi i prijateljstvu.
Na kraju, možemo se zapitati: Koliko često zanemarujemo one koji su uz nas, jer smo previše fokusirani na materijalne stvari? U svetu koji se menja, možda bismo svi mogli da naučimo nešto od Stevanove priče.
- Zahvalnost, ljubav i prijateljstvo – to su vrednosti koje ne smemo zaboraviti.
- To su stvari koje čine naš život vrednim.
