U današnje vrijeme nije neobično da se veliki broj ljudi riješi gradske vreve i buke i ode da živi u planine.Današnji članak Vam govori o Mari koja je ostavila sve i sada živi sa suprugom u planini i čuva ovce.
- Priča o Mari i njenom suprugu Milunu Aprcoviću predstavlja pravi kontrast i podseća na zaboravljene vrednosti jednostavnog, ali ispunjenog života u prirodi.
Marla, koja danas ima svega 22 godine, već je sedam i po godina u braku sa Milunom. Zajedno žive u katunu Ravno, na nadmorskoj visini od čak 1.500 metara, na području opštine Plužine. Njihov dom okružen je samo prirodom, a od civilizacije su kilometrima udaljeni. U selo silaze retko, samo tokom najtežih zimskih dana kada se ovce jagnje i kada postane prehladno i za planinsku hladovinu, koja, kako kažu, tada deluje toplije nego selo.
- Iako su u svakodnevici potpuno izolovani, Marla se ne žali. Naprotiv – ovaj način života je prihvatila bez zadrške i u potpunosti mu se prilagodila. Sama kaže da joj nije bilo teško da se navikne na seoske obaveze, a muž Milun joj je velika podrška. On je s ponosom ističe kao vrednu i odgovornu ženu koja se ne ustručava da preuzme i najteže zadatke – od muže krava i ovaca, do poslova oko kuće.
U njihovom domu život se odvija u ritmu prirode. Marla većinu dana provodi muzući ovce – i to čak do 130 grla po sezoni. Njena svekrva pomaže u kućnim poslovima, a sam Milun takođe preuzima deo obaveza. Kažu da žive bez televizije – ne zato što ne žele da gledaju, već zato što nemaju gde ni kako. Umesto toga, zajednički trenuci odmora svode se na slušanje radija, što im, kako tvrde, sasvim prija.
- U grad idu samo kada je veliki praznik ili neko porodično okupljanje. Tada sebi priušte kafu u društvu, ponešto kupe i obave osnovne potrepštine. Iako povremeno zavire na društvene mreže, najčešće Facebook, to čine iz puke zabave, bez preterane vezanosti za virtuelni svet. Za razliku od njihovih vršnjaka koji su neprestano online, Marla i Milun biraju tišinu, rad i sklad s prirodom.
Marla priznaje da su uslovi u kojima žive teški, da klima zna biti surova i da nema mnogo mesta za predah, ali to ih ne obeshrabruje. Radni dan počinje im oko pola osam ujutru – tada kuvaju kafu, a zatim počinju obilasci stoke i sve ostalo što dan donese. Iako život na planini zna da bude naporan i zahteva odricanja, ona kaže da bi radije birala to nego more i plažu. Više voli planine, stoku, pa čak i pamuk koji često pominje kao simbol jednostavnijeg načina života.
- Ono što se iz njihove priče može iščitati jeste neobična, ali duboka ljubav prema prirodi i jednostavnosti. Iako priznaju da ovaj život može doneti više štete nego koristi, ne žale se, jer im donosi mir, smisao i svakodnevnu svrhu. Njihova svakodnevica daleko je od gradske vreve i užurbanosti, ali zato odiše smirenošću i povezanošću sa onim što je u suštini – prirodno i iskonsko.
U vremenu kada se sve više mladih ljudi odriče sela i odlazi u gradove, priča o Mari i Milunu je dragocen podsetnik da sreća nije uvek u modernom, dostupnom i brzom. Nekima je sreća tišina planinskog jutra, miris domaće kafe, muk krava i toplina porodične bliskosti.
