Život je vječita borba i nikada ne znamo šta nas to čeka na idućoj krivini.Za bračni par koji je tema našeg današnjeg članka se najsretniji dan u životu pretvorio u noćnu moru..Mladi otac je nakon što je dobio najljepši poklon na svijetu,svoje trojke ostao bez svoje supruge..
- Priča Kesi i Džoija Rot počinje kao prava moderna bajka – dvoje mladih ljudi koji se upoznaju na poslu, zaljubljuju, venčavaju i zajedno grade porodicu. Njihova ljubavna priča započela je 2004. godine, a već dve godine kasnije, krunisali su je brakom. Njihova sreća nastavila je da raste dolaskom dve kćerke, Kloi i Tanli, koje su bile centar njihovog sveta.
Kao i mnoge druge porodice, Kesi i Džoi su živeli uobičajenim ritmom, balansirajući posao, roditeljstvo i svakodnevne obaveze. Ipak, 2015. godina donela im je veliko iznenađenje – saznali su da čekaju trojke. Pred njima je bio izazov odrastanja petoro dece, sve mlađe od sedam godina. Iako je vest delovala zastrašujuće, njihova radost je bila ogromna. Kloi i Tanli su sa nestrpljenjem očekivale dolazak novih članova porodice, a roditelji su se pripremali za potpuno novi porodični život.
- Dana 29. januara 2016. godine, Kesi je na svet donela tri zdrave bebe – dve dečake i jednu devojčicu. Nekoliko dana kasnije, 5. februara, po prvi put ih je uzela u naručje. Tih trenutaka se Džoi seća s posebnom emocijom – to je bio prizor čiste porodične sreće. Po povratku kući, zajedno su proveli jutro sređujući dečju sobu i pripremajući sve što je bilo potrebno za dolazak trojki.
Međutim, ta radost bila je kratkog daha. Samo deset dana nakon porođaja, njihova porodična idila se tragično završila. Iako je Kesi odmah nakon porođaja imala krvni ugrušak u plućima, lekari su je otpustili iz bolnice kada su procenili da se stanje stabilizovalo. Dalji testovi nisu ukazivali na prisustvo ugrušaka, ali je ustanovljeno da joj je srce bilo pod pritiskom. U tom trenutku, bez drugih simptoma, činilo se da nema razloga za brigu.
- Nažalost, dva dana kasnije, Kesi se probudila sa jakim bolom u grudima. Ubrzo je preminula, ostavivši iza sebe supruga i petoro male dece. Kasnije se ispostavilo da je, verovatno ne znajući za moguće posledice, uzimala lekove protiv zgrušavanja bez znanja lekara, što se, u kombinaciji sa hormonima i lekovima koje je primala posle porođaja, pokazalo kao fatalno. Džoi je kasnije pronašao te lekove u njenoj torbi, ali tada je već bilo kasno.
Iznenadna smrt Kesi bila je šok ne samo za Džoija, već i za čitavu zajednicu koja ih je poznavala. Ipak, Džoi nije imao vremena da se preda bolu. Pred njim je stajao zadatak koji bi uplašio mnoge – da samostalno podiže petoro dece. Iako slomljen, znao je da mora da nastavi zbog njih. Deca su postala njegovo svetlo u najmračnijem trenutku.
- – Morate biti tu za svoju decu. Ne možete tek tako odustati kada znate da petoro male dece zavisi od vas. Sada svu svoju pažnju i odgovornost poklanjam ovim malim bićima. Kroz njih sada živi sećanje na njihovu majku – rekao je Džoi, pokazujući ne samo roditeljsku snagu, već i veličinu ljubavi koju je gajio prema Kesi.
Njegova priča nije samo tužna hronika jednog gubitka, već i snažna poruka o posvećenosti, hrabrosti i ljubavi koja ne prestaje ni onda kada nekoga više nema. Sećanje na Kesi živi u svakom koraku koji Džoi pravi kao otac, i u svakom osmehu njihove dece, koja su postala simbol nade i trajne ljubavi.
