Iako se fizička aktivnost često promoviše kao ključ zdravlja, važno je razumeti da intenzivno vežbanje nije uvek najbolji izbor za svakoga. Prekomeran fizički napor, posebno kod osoba koje nisu prethodno bile aktivne ili pripadaju starijim dobnim grupama, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući povećan rizik od srčanog udara, aritmija i drugih kardiovaskularnih komplikacija.
Stručnjaci, poput prof. dr. Petara Otaševića, specijaliste interne medicine sa subspecijalizacijom iz kardiologije, naglašavaju značaj prethodnog zdravstvenog pregleda pre početka bilo kakvog režima fizičke aktivnosti. Preporučuje se da osobe, naročito one u 40-im, 50-im ili starijim godinama, pre početka vežbanja obave sveobuhvatan medicinski pregled. Ovaj pregled obuhvata merenje krvnog pritiska, laboratorijske analize (lipidi, šećer u krvi), elektrokardiogram (EKG) i ultrazvuk srca (ehokardiografija). Ovi testovi pružaju uvid u funkcionalnost srca i krvnih žila, te pomažu u određivanju optimalne granice fizičkog opterećenja koje ne predstavlja rizik.
Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, raspoređene kroz više dana. Važno je razumeti da vežbanje ne mora biti ograničeno samo na teretanu; naprotiv, sve vrste kretanja koje poboljšavaju fizičku kondiciju su korisne. To uključuje brzo hodanje, trčanje, vožnju bicikla, plivanje, ples, planinarenje i rad u vrtu ili dvorištu. Cilj je uključiti kretanje u svakodnevicu na način koji prija i ne opterećuje organizam.
Aerobne, odnosno kardio vežbe, kao što su trčanje, plivanje, vožnja bicikla i brzo hodanje, pružaju brojne zdravstvene prednosti. Jačaju srčani mišić, poboljšavaju cirkulaciju i kapacitet pluća, pomažu u regulaciji telesne težine, smanjuju stres i anksioznost, te podižu nivo energije i raspoloženja. Međutim, kako upozoravaju kardiolozi, neophodno je kontrolisati brzinu otkucaja srca kako bi se izbegao prekomerni stres za organizam. Maksimalna preporučena frekvencija otkucaja srca određuje se formulom: 220 minus broj godina. Na primer, osoba od 50 godina ne bi trebala prelaziti 170 otkucaja u minuti tokom fizičkog napora. U idealnom slučaju, poželjno je ostati unutar 60–80% maksimalne frekvencije, što se naziva ciljana zona otkucaja srca.
Posebnu pažnju i dodatne preglede trebale bi napraviti osobe koje imaju:
-
Povišen krvni pritisak
-
Povišene masnoće u krvi
-
Dijabetes
-
Porodičnu istoriju srčanih bolesti
-
Prethodne tegobe sa srcem ili plućima
-
Simptome poput bola u prsima, umora, vrtoglavice ili gušenja pri naporu
Stručnjaci ističu da je fizička aktivnost neizostavan deo zdravog načina života, ali da mora biti prilagođena individualnim mogućnostima. Vežbanje treba doneti energiju, vitalnost i dobro raspoloženje – a ne iscrpljenost, bol ili rizik. Umesto pristupa „više je bolje“, mnogo je korisniji pristup „pravo merilo je ravnoteža“. Redovne kontrole, postepeno povećavanje intenziteta, slušanje vlastitog tela i konsultacija sa stručnjacima pomoći će vam da vežbanje bude sigurno, efikasno i – pre svega – zdravo.
U zaključku, fizička aktivnost je ključna za očuvanje zdravlja, ali je važno pristupiti joj sa pažnjom i odgovornošću. Pre nego što započnete bilo koji režim vežbanja, obavezno se posavetujte sa lekarom, posebno ako imate prethodne zdravstvene probleme ili ste stariji. Pravilno planiranje i postepeno povećanje intenziteta vežbi pomoći će vam da izbegnete potencijalne rizike i uživate u svim prednostima koje fizička aktivnost pruža.
