Većina nas je odrasla u uverenju da postoje muški i ženski poslovi i kao takve jednostavno ne dopuštamo nikome pomoć čak i kada nam je prijeko potrebna,poznata psihologinja je otkrila tajnu vezu između nezadovoljstva žene u braku i kućanskih poslova a o čemu ja tačno riječ saznajte u nastavku današnjeg članka..
U savremenom društvu, gde se sve više teži ravnopravnosti, u mnogim domaćinstvima na Balkanu i dalje preovladavaju duboko ukorenjene predrasude koje podrazumevaju da je žena ta koja treba da brine o kući i porodici – čak i kada ravnopravno doprinosi porodičnim finansijama. Takva podjela uloga, iako u savremenom kontekstu sve očiglednije neodrživa, često se prihvata bez mnogo pitanja, što može imati ozbiljne posledice po kvalitet partnerskog odnosa.
Uobičajena slika u brojnim porodicama jeste da muškarac nakon povratka s posla uzima vreme za odmor, dok žena, bez obzira na umor, nastavlja sa obavezama – pere sudove, kuva, čisti, brine o deci. Ova dinamika, iako deluje kao deo svakodnevice, nosi mnogo dublje posledice. Psihoterapeuti ističu da ovakva nejednaka raspodela obaveza utiče na emotivnu bliskost, zadovoljstvo u vezi i dugoročno može voditi ka ozbiljnim konfliktima.
Tradicija ima snažno uporište u kulturi Balkana. Decenijama, pa i vekovima unazad, podrazumevalo se da muškarac bude hranitelj, dok je žena zadužena za dom i decu. Međutim, društvene okolnosti su se promenile. Sve više žena je zaposlene, školovane, aktivne u svim sferama društva, ali kućni poslovi i dalje u velikoj meri ostaju njihova odgovornost. Ova neravnoteža nije samo fizički iscrpljujuća – ona emocionalno i psihološki iscrpljuje ženu, stvara osećaj nerazumevanja i može da izazove osećaj usamljenosti unutar same veze.
Psihoterapeutkinja Milena Milanović upozorava da upravo ovakvi obrasci mogu biti uzrok narušenih odnosa među partnerima. Istraživanja na ovu temu pokazuju jasnu povezanost između neravnomerne podele kućnih poslova i nivoa nezadovoljstva u vezi. Konkretno, žene koje same obavljaju većinu kućanskih poslova, uključujući pranje sudova, često osećaju manjak podrške i intimnosti, što direktno utiče na kvalitet partnerske dinamike.
S druge strane, partner koji aktivno učestvuje u svakodnevnim obavezama, šalje poruku uvažavanja i brige. Kada muškarac preuzme deo odgovornosti u kući, time ne pokazuje samo da pomaže, već da zajednički učestvuje u izgradnji harmoničnog doma. Takva saradnja ne samo da olakšava fizički teret, već snažno utiče na emocionalnu povezanost, međusobno poštovanje i osećaj bliskosti.
Emocionalno zdravlje žene u velikoj meri zavisi i od toga koliko se oseća podržano i ravnopravno. Kada partner prepoznaje njen trud, kada zajedno donose odluke i podele zadatke, stvara se zdrav i stabilan temelj za dugoročnu vezu. Tada ne postoje “muški” i “ženski” poslovi – postoji zajednička briga, razumevanje i spremnost da se doprinese.
Iako se promene u tradicionalnim obrascima sporo dešavaju, posebno u društvima gde se porodične vrednosti čuvaju kroz generacije, ohrabrujuće je videti da sve više muškaraca na Balkanu prepoznaje važnost sopstvenog angažovanja u kućnim obavezama. Ova promena ne znači gubitak autoriteta ili muškosti, već naprotiv – pokazuje zrelost, poštovanje i spremnost da se bude istinski partner.
Najvažniji korak ka većoj ravnoteži i srećnijim odnosima jeste otvorena komunikacija. Partneri koji razgovaraju, koji se dogovaraju i prilagođavaju, lakše rešavaju nesuglasice i grade jaču povezanost. Ne treba čekati da se nezadovoljstvo nagomila – već se svakodnevnim malim gestovima podrške može učiniti mnogo za zdrav odnos.
Na kraju, ravnopravna podela poslova u domaćinstvu nije samo pitanje pravičnosti – ona je preduslov za međusobno poštovanje, emocionalnu povezanost i sreću u zajedničkom životu. Društvo se menja, ali istinska promena počinje unutar doma, među dvoje ljudi koji odluče da jedno drugo vide i uvaže – ne samo kao supružnika, već kao ravnopravnog partnera u svakom smislu.
