U dansnjem clanku Vam donosimo sve o prazniku Blaga ili Blažena Marija procitajte više u nastavku teksta…..
Narodni praznik Blaga Marija, koji se svake godine obeležava 4. avgusta, duboko je utkan u srpsku tradiciju i duhovnost, iako nije označen kao crveno slovo u crkvenom kalendaru. Ipak, mnogi vernici ga poštuju sa jednakim žarom kao i najveće svetkovine. Ovaj praznik je posvećen svetiteljki Mariji Magdaleni, poznatoj kao bliskoj sledbenici Isusa Hrista, a u narodu nazivanoj i Blaga Marija.
Marija Magdalena se u kanonskim jevanđeljima pominje dvanaest puta po imenu, što je više nego bilo koja druga žena u Novom zavetu, ne računajući Mariju, Isusovu majku. Prema hrišćanskoj tradiciji, Isus je iz nje isterao sedam zlih duhova, nakon čega je postala njegova učenica i verni pratilac. Bila je svedok Hristovog raspeća, kao i njegovog vaskrsenja, što je čini izuzetno važnom ličnošću u hrišćanskoj istoriji.
U srpskom narodu, međutim, ona ima dodatnu simboliku. Često se naziva sestrom Svetog Ilije Gromovnika, što objašnjava verovanje da su na njen dan moguće vremenske nepogode, poput grmljavine i grada. Veruje se da tog dana “brat i sestra razgovaraju”, pa priroda reaguje burno. Uprkos ovoj simbolici, Blaga Marija se smatra miroljubivom i blagorodnom silom, zaštitnicom žena i porodičnog ognjišta.
Iako zvanično nije crveno slovo, narodna verovanja nalažu da se tog dana ne radi. Izbegava se svaka vrsta fizičkog posla, bilo u polju, bilo u kući. Domaćice ne kuvaju, ne peru veš, ne čiste i ne usisavaju. Smatra se da bi kršenje ovih pravila moglo izazvati nesreću, bolest ili čak gubitke u domaćinstvu. Ovaj običaj ukazuje na duboko poštovanje prema svetiteljki i potrebu da se makar jedan dan u godini posveti duhovnosti i odmoru.
Poseban akcenat praznik ima među ženama. Blagu Mariju naročito poštuju one koje nemaju decu ili imaju neku tešku životnu okolnost, jer se veruje da svetiteljka štiti upravo one žene koje se suočavaju s patnjom, ali ostaju verne Bogu i poštenju. Žene se u ranim jutarnjim časovima upute u crkvu, zapale sveću i izgovore molitvu. Postoji staro verovanje da, ako žena na ovaj dan iskreno zaželi nešto dok stoji pored upaljene sveće, ta želja može biti ispunjena – ako je čista i ne nosi nikome zlo.
Blaga Marija se u nekim krajevima još naziva i Mirnosna Marija, što dodatno oslikava njen karakter – tiha, nenametljiva, ali snažna sila. Njena moć nije u buci, već u tišini molitve. Narodna pesma koja kaže: „Ognjem prži Ognjena Marija, gromom bije Gromovnik Ilija, mirom miri Mirnosna Marija“ upravo oslikava ovaj kontrast između vatrene i glasne strane božanske pravde i one tihe, ali postojane, kakva je Blaga Marija.
U tradicionalnim domaćinstvima, za ovaj praznik se mesi posebna pogača – jednostavna, bez kvasca, koja se ne seče nožem već lomi rukama. Ova pogača se nudi ukućanima, a deo se često ostavlja na prozoru ili dvorištu „za svetiteljku“. Time se simbolično otvara kuća za njenu milost i blagoslov.
Starije žene prenose verovanje da onaj ko poštuje Blagu Mariju u kući uvek ima mir, sklad i međusobno razumevanje. Deca su poslušnija, muž pažljiviji, a kuća toplija. Veruje se i da one žene koje svetiteljku poštuju kroz molitvu, post i skromnost, mogu računati na njenu zaštitu kroz celu godinu.
Blaga Marija danas možda više živi u tihim molitvama vernica nego u javnim liturgijama, ali njena snaga se ne meri brojem sveća već dubinom vere. Ona podseća da blagost nije slabost, već tiha hrabrost koja menja svet iznutra. I zato, iz godine u godinu, žene koje veruju u nju – pa i one koje nisu religiozne, ali veruju u nešto više – na ovaj dan ćute, mole se, nadaju i ne rade ništa osim što poštuju tišinu i svetost trenutka. Jer baš u toj tišini, Blaga Marija – kako veruju mnoge – čuje najbolje
