Priča o Biljani Jevtić i Aci Iliću daleko nadmašuje tipičnu naraciju o slavnim ličnostima. Njihov zajednički život, koji traje čak više od tri i po decenije, oslikava ne samo jedan skladan brak, već i partnerstvo koje se temelji na uzajamnom razumevanju, podršci, poverenju i tišini koja govori više od reči. Njihova veza je istinsko svedočanstvo da se ljubav ne podrazumeva – ona se svakog dana iznova gradi, čuva i njeguje.
Od trenutka kada su se upoznali, Biljana i Aca nisu bili samo zaljubljeni – već su bili ljudi koji su prepoznali da odnos može da traje ako se temelji na nečemu dubljem od zaljubljenosti. Njihov prvi susret nije bio samo romantičan trenutak; bio je to početak puta ispunjenog učenjem, prilagođavanjem i zajedničkim sazrevanjem. Danas, njihova veza traje više od 37 godina, ali ono što je možda još značajnije jeste činjenica da se tokom tog vremena njihovo međusobno razumevanje produbljivalo umesto da bledi.
Ljubav, kako sami ističu, nije nešto što traje samo zato što se neprekidno govori o njoj – ona opstaje kroz tišinu, kroz sposobnost da se oseća prisutnost onog drugog čak i kad se ne izgovori nijedna reč. Biljana često naglašava da su naučili da se „slušaju i kad ćute“, a upravo u toj rečenici leži suština njihove povezanosti. Kad znaš da slušaš bez reči, znaš i da voliš bez uslova.
Tokom godina, susretali su se sa raznim izazovima – od poslovnih obaveza do ličnih iskušenja, ali nijednom, kaže Aca, reč “razvod” nije izgovorena – čak ni u šali. On duhovito ističe da će „Dunav presušiti pre nego što dođe do razvoda“. Iza te šale stoji čvrsto uverenje da brak nije nešto što se menja, već nešto što se održava, neprekidno. Stalna emocionalna prisutnost, kaže, važnija je od bilo koje romantične geste.
Njihova prisutnost na sceni već godinama odiše istom onom harmonijom koju dele i privatno. Kada nastupaju, ne čine to kao dva odvojena umetnika – oni su jedno telo, jedan glas, jedna poruka. Njihova umetnost odražava ono što jesu – komplementarni, podržavajući i istinski povezani. Publika ih prepoznaje kao par koji ne samo da peva zajedno, već i živi muziku koju izvodi.
Često ih mlađe generacije pitaju – kako opstati u braku tolike godine? Odgovor, kaže Biljana, leži u poverenju. To nije samo poverenje da će partner biti veran – to je poverenje da će te razumeti i kada ne znaš kako da izraziš ono što osećaš, da će ostati i kada nisi savršen. „Naučili smo da rešavamo probleme dok su mali. Ako to ne uradiš, oni narastu u zidove“, dodaje. I to je bila njihova praksa – rušiti zidove pre nego što se izgrade.
Njihova životna priča nije započela s reflektorima i slavom. Biljana, poreklom iz sela Grejač blizu Niša, ponosno se priseća detinjstva provedenog u velikoj porodičnoj kući. Odrasla je u zajednici punoj ljudi – sa roditeljima, bakom, stricem, sestrom. U toj kući, miris pečenih kolača, pucketanje kamina i zvukovi poljskih radova stvarali su sigurnost i temelje koji su je oblikovali kao osobu. Ti dani učili su je da život nije lagan, ali da je rad ono što oplemenjuje i jača čoveka.
Jedan poseban trenutak iz detinjstva urezan joj je u pamćenje – kada se kao devojčica popela na stablo trešnje, ali nije mogla da siđe. Taj prizor nije samo detinjarija, već simbolična slika života – nekad se lako popnemo na vrh, ali ne znamo kako da se vratimo ili nastavimo. Tada je naučila važnu lekciju – nije slabost tražiti pomoć, već snaga.
To detinjstvo, obojeno radom u polju, skromnošću i porodičnom toplinom, oblikovalo je njene vrednosti i način na koji je pristupila braku sa Acom. Nije tražila savršenstvo, već istinu, realnost, čoveka s kojim će deliti i teret i radost. I to je pronašla.
U dugim godinama zajedništva, Biljana i Aca naučili su i kako da razlikuju bitno od nebitnog. Kad znaš šta je vredno, znaš i kako da ga čuvaš. Njihova ljubav nije bila podložna prolaznim trendovima, niti se menjala sa naslovima u medijima. Bila je stabilna, postojana, kao reka koja ne menja tok uprkos olujama.
Sa godinama, ta ljubav nije izbledela, već se produbila. Danas, njihov odnos je poput vina – sa svakom godinom dobija novu dimenziju, puninu ukusa, bogatiju aromu. Ne zbog toga što se ništa loše nije dešavalo, već zato što su sve prepreke prelazili zajedno – ruku pod ruku, korak po korak.
U razgovorima s novinarima ili u emisijama, uvek se osmehnu kad ih pitaju za recept trajnog braka. Iako ne postoji univerzalna formula, njihove vrednosti bi se mogle sažeti u nekoliko ključnih principa:
-
Poštovanje – bez toga, ljubav ne traje.
-
Poverenje – temelj bez kojeg sve drugo pada.
-
Strpljenje – da razumeš, a ne da osudiš.
-
Zajedništvo – u radu, odmoru, bolu i radosti.
-
Slušanje – ne samo reči, već i tišine.
Zajedno su prošli kroz brojne faze života – od mladih umetnika punih entuzijazma do iskusnih izvođača koje publika ceni i poštuje. Iako ih slava nije zaobišla, nikada nisu dozvolili da ih ona udalji jedno od drugog. Njihova veza nije rasla zbog svetla reflektora, već uprkos njima.
U jednom intervjuu, Biljana je priznala da i dalje voli da se priseti dana kada su bili mladi, nepoznati i puni snova. Ne zato što im nedostaje prošlost, već zato što ih podseća kako su stigli tu gde jesu. Svaki trenutak, svaki izazov, svaka pesma i svaka svađa, bile su kockice u mozaiku njihove veze.
I danas, kada zakorače na binu, pogled koji razmene pre nego što započnu pesmu, govori više nego hiljadu reči. To je pogled dve osobe koje su odabrale da traju. Njihova priča nije bajka – ona je život. I u tom životu, ljubav je živa stvar – ne nešto što traje bez truda, već nešto što postoji jer se svakodnevno neguje.
Zato se njihova veza i danas spominje s poštovanjem – jer pokazuje da je moguće ostati zajedno bez obzira na sve. Da ljubav može preživeti izazove, razlike, godine i scenu. Da ne mora sve da bude lako, ali može da bude vredno.
U svetu u kojem se mnogi odnosi gase pre nego što i počnu da gore, Biljana Jevtić i Aca Ilić su dokaz da kada se dvoje ljudi istinski vole, poštuju i trude, njihova veza može ne samo opstati, već i postati svetionik – i za njih, i za druge.
