Možemo redovno čuti da je san jedan od najbitnijih faktora kada je zdravlje u pitanju. S obzirom na to pisat ćemo o jednom triku koji prevari mozak nakon čega se probudite domorni, iako ste spavali manje sati.
U današnjem užurbanom svetu, gde vreme postaje najvrednija valuta, često se postavlja pitanje: da li je moguće spavati manje, a da se i dalje osećamo podjednako odmorno? Mnogi se nadaju da postoji način da mozak „prevari“ telo i skraćuje vreme koje provodimo u snu, a da to ne ostavi posledice. Međutim, kako tvrde stručnjaci, san se ne može preskočiti, niti nadomestiti voljom ili navikom.
Većina odraslih ljudi treba najmanje sedam sati sna kako bi telo i mozak pravilno funkcionisali. Tokom tog perioda, organizam prolazi kroz različite faze sna – od laganog dremanja do dubokog i REM sna, kada mozak obrađuje informacije, obnavlja ćelije i reguliše hormone. Ako se te faze skrate ili prekinu, mozak ne može da obavi sve svoje zadatke, što vodi do iscrpljenosti, nervoze i problema sa koncentracijom.
- Sedam sati sna su minimalna količina potrebna za normalno funkcionisanje organizma.
- Prekid faza sna može dovesti do smanjene koncentracije i iscrpljenosti.
Iako se ponekad može činiti da kratki periodi spavanja „prolaze“, posebno kada su adrenalin i stres visoki, telo brzo naplaćuje ovu privremenu prevaru. Nedostatak sna povećava rizik od poremećaja raspoloženja, visokog krvnog pritiska, poremećaja u šećeru u krvi i kardiovaskularnih problema. Istraživanja su pokazala da osobe koje spavaju oko četiri sata noću, tokom dužeg vremenskog perioda, imaju ubrzano starenje mozga za čak osam godina u poređenju sa onima koji redovno spavaju sedam do osam sati. Mozak jednostavno ne može da regeneriše sve svoje funkcije u kraćem vremenu.
- Nedostatak sna dovodi do ubrzanog starenja mozga.
- Spavanje četiri sata noću može ubrzati gubitak funkcionalnosti mozga.
Potrebe za snom se razlikuju od osobe do osobe, jer mlađi organizmi zahtevaju više sna zbog brže regeneracije tokom rasta. S druge strane, kod odraslih osoba kvaliteta sna postaje važnija od same količine. Ako je san dubok i neprekinut, moguće je probuditi se odmornije nakon šest sati nego nakon devet sati isprekidanog sna. Ipak, to ne znači da je moguće dugoročno skratiti spavanje na polovinu bez posledica. Za većinu ljudi, četiri ili pet sati sna nije dovoljno za oporavak mozga, srca i imunog sistema.
- Kvalitet sna je važniji od njegove količine kod odraslih.
- Četiri ili pet sati sna nisu dovoljni za fizičko i mentalno zdravlje.
Ideja da se telo može „naviknuti“ na manjak sna je mit. Posledice hroničnog nespavanja ne pojavljuju se odmah, već postepeno, kroz smanjenje koncentracije, promene raspoloženja i smanjen imunitet. U retkim slučajevima, postoje ljudi sa genetskom mutacijom ADRB1 koji se prirodno bude odmorni i puni energije i nakon kraćeg sna, ali njih je izuzetno malo, svega nekoliko procenata svetske populacije.
- Genetska mutacija ADRB1 omogućava nekim ljudima da spavaju manje, ali ovo je veoma retko.
- Za većinu ljudi, biološki sat ne može biti „reprogramiran“.
Neki pokušavaju da prevare prirodu uvođenjem tzv. polifaznog sna, raspoređujući san u više kratkih perioda tokom dana, na primer četiri dremke po 90 minuta. Iako zagovornici ovog režima tvrde da štedi vreme, medicina još uvek nema dovoljno dokaza da ovaj režim daje iste koristi kao klasičan kontinuirani san. Čak i kada telo privremeno prihvati ovaj ritam, mentalne funkcije i refleksi postepeno slabe.
- Polifazni san nije naučno potvrđen kao efikasan način za oporavak.
- Mentalne funkcije mogu opadati tokom prekidanog sna.
Ako okolnosti ne dozvoljavaju dovoljno sna, kao što je to često kod studenata, roditelja male dece ili ljudi koji rade noćne smene, postoje načini da se umor privremeno ublaži. Kratke dremke od 20 do 30 minuta, boravak na dnevnom svetlu i lagana fizička aktivnost mogu pomoći u povećanju energije. Međutim, to su samo privremene mere koje ne mogu da zamene pravi, dugoročni odmor.
- Dremke od 20-30 minuta mogu pružiti privremeno povećanje energije.
- Fizička aktivnost i svetlost mogu pomoći da se smanji umor.
Ako osoba više dana zaredom spava kraće, preporučuje se da naknadno „vrati dug sna“ tako što će sebi obezbediti nekoliko noći dužeg i mirnijeg spavanja. Telo i mozak tada spontano produžavaju duboke faze sna kako bi se obnovili. Ovaj proces može potrajati nekoliko dana, što pokazuje koliko je snažna potreba organizma za ravnotežom.
- Dugoročno smanjenje sna zahteva kompenzaciju u vidu dužeg sna tokom nekoliko narednih dana.
- Telo automatski produžava duboke faze sna da bi se oporavilo.
San nije luksuz, već biološka potreba. Tokom sna, telo obnavlja tkiva, balansira hormone, a mozak čisti nakupljene toksine i sortira informacije. Kada se san skraćuje, narušava se čitav niz procesa – od rada srca do emocionalne stabilnosti. Dugoročno, to vodi smanjenju produktivnosti, što je suprotno od onoga što mnogi očekuju.
- San obnavlja telo i čisti mozak od toksina.
- Skraćivanje sna smanjuje produktivnost i emocionalnu stabilnost.
Najbolji način da se osećamo odmorno nije da pokušavamo spavati manje, već da spavamo bolje. To podrazumeva odlazak na spavanje u isto vreme, izbegavanje ekrana pre sna, prohladnu prostoriju i tamu bez svetlosti. Kvalitetan san može biti najjači saveznik produktivnosti, pamćenja i mentalnog zdravlja.
- Kvalitetan san poboljšava produktivnost, pamćenje i mentalno zdravlje.
- Pravilne navike spavanja su ključ za zdravlje i produktivnost.
Na kraju, može se reći da naš mozak ne može da „ubrzava“ spavanje niti da nadmudri biologiju. Manje sati sna može biti prihvatljivo povremeno, ali dugoročno telo uvek traži svoje. Telo nas podseća na svoju potrebu za odmorom, a kada pokušamo da mu uskratimo san, ono nas na svoj način podseća na tu osnovnu biološku potrebu.
