U danasnjem clankku donosimo, post o znojenju je telo koristi za regulaciju temperature,ali bitna su i mesta gde se znojimo…..
Znojenje je prirodni proces koji ljudsko telo koristi kako bi se zaštitilo od pregrejavanja. Taj mehanizam deluje tiho, gotovo neprimetno, sve dok ne postane – primetan. Kada počnemo da se znojimo u neobičnim situacijama, na neobičnim mestima, ili kada znoja ima previše ili premalo, to može biti znak da nam telo šalje upozorenje.
U svakodnevnim okolnostima, znoj nam pomaže da održimo normalnu telesnu temperaturu. Vežbanje, boravak na vrućini, čak i emotivne reakcije poput stresa ili straha – sve to pokreće znojne žlezde. Međutim, ne znojimo se svi jednako, niti na istim mestima.
Znojenje dlanova, recimo, često je povezano sa anksioznošću i stresom. Kada smo nervozni ili uzbuđeni, nervni sistem podstiče rad određenih znojnih žlezda. Slično važi i za znojenje lica ili čela, koje se može javiti i bez fizičkog napora, posebno kod osoba sa izraženim emocionalnim reakcijama.
S druge strane, znojenje tokom noći, naročito ako je obilno i ponavlja se često, zaslužuje posebnu pažnju. Kada ga prati neobjašnjiv gubitak težine, to može ukazivati na infekcije, hormonske poremećaje, pa čak i određene maligne bolesti. U tim slučajevima, ne treba odlagati odlazak kod lekara.
Još jedno stanje koje zaslužuje pažnju je hiperhidroza – medicinski termin za preterano znojenje. Osobe sa ovim problemom često se znoje i kad su u hladovini, kada miruju, ili čak dok spavaju. To može značajno uticati na svakodnevni život, socijalne kontakte, pa čak i mentalno zdravlje.
Primarna hiperhidroza obično se javlja bez jasnog medicinskog uzroka i najčešće pogađa pazuhe, dlanove, stopala i lice. S druge strane, sekundarna hiperhidroza nastaje kao posledica neke bolesti – kao što su dijabetes, poremećaji štitne žlezde, infekcije ili čak neki lekovi. U tom slučaju, važno je pronaći uzrok, a ne samo lečiti simptom.
Zanimljivo je i da postoje ljudi koji se uopšte – ne znoje. Ovo stanje se naziva anhidroza, i iako na prvi pogled deluje kao prednost, zapravo je vrlo opasno. Bez znoja, telo ne može da se hladi, što povećava rizik od toplotnog udara. Osobe sa anhidrozom mogu osećati vrtoglavicu, umor, crvenilo lica i pregrejanost čak i pri najmanjem fizičkom naporu.
Hormoni takođe imaju veliki uticaj. Pubertet, trudnoća, menopauza – sve ove faze menjaju način na koji telo reaguje. Adolescenti često doživljavaju nagli porast znojenja, dok žene u menopauzi mogu imati česte valunge, epizode naglog znojenja i crvenila koje ih iznenada preplave.
Važno je napomenuti da sama količina znoja nije uvek pokazatelj bolesti, već način na koji telo reaguje na spoljne ili unutrašnje promene. Ali lokacija i obrazac znojenja mogu biti korisni signali.
Znoj sam po sebi nema miris. Neprijatan telesni miris nastaje kada znoj dođe u kontakt sa bakterijama na površini kože. Da bi se izbegla neprijatnost, preporučuje se redovno tuširanje, nošenje prozračne odeće od prirodnih materijala, izbegavanje prezačinjene hrane i korišćenje kvalitetnih antiperspiranata.
U slučajevima kada se znoj oseća preterano slano, ili kada peče oči, to može biti znak da telo gubi previše natrijuma, što može dovesti do dehidracije, grčeva i iscrpljenosti. U tim situacijama preporučuju se elektrolitski napici, posebno tokom leta ili nakon vežbanja.
Na kraju, znojenje je normalan i koristan fiziološki proces, ali kada izmakne kontroli ili se drastično promeni bez očiglednog razloga, može ukazivati na skrivene zdravstvene probleme. Pravilna higijena, zdrav stil života i pažljivo osluškivanje signala koje telo šalje mogu pomoći da znojenje ostane ono što i jeste – saveznik zdravlja, a ne neprijatelj.
