Danas ćemo pisati o Miholjskim zadušnivama. To je tradicija koju Srpska pravoslavna crkva skupa sa svojim vjernicima obilježava tradicionalno svake godine.
Miholjske zadušnice spadaju u važne dane u kalendaru Srpske pravoslavne crkve i uvek se obeležavaju u subotu, uoči nedeljne liturgije. To je trenutak kada se vernici posvećuju molitvi i sećanju na preminule, a simbolika ovog obreda duboko je ukorenjena u tradiciji i veri. Na grobove se tada nose dve stvari koje imaju posebno značenje – kuvano žito, kao znak života i vaskrsenja, i cveće, koje nosi poruku prolaznosti i lepote.
Za ženske pokojnike bira se cveće u roze, belim i crvenim tonovima, dok se za muške pokojne prednost daje crvenoj, beloj, žutoj, narandžastoj, pa čak i plavoj boji. Najčešće se nose hrizanteme, jer cvetaju baš u jesen, u vreme Miholjskih zadušnica, i simbolišu prolaznost života i žalost. Osim njih, na grobovima se mogu videti i ljiljani, ruže, iris, orhideje ili margarete.
- Žito – simbol života i večnosti.
- Cveće – znak poštovanja i prolaznosti.
- Sveće – svetlost koja prati dušu i podseća na nadu u vaskrsenje.
Za mnoge ljude, paljenje sveće i polaganje cveća na grob nisu samo spoljni, dekorativni gestovi. To je čin ljubavi, znak poštovanja i prilika da se kroz molitvu traži spasenje duša pokojnih. Oni koji ne mogu otići do groba, sveću mogu zapaliti u crkvi – jer smisao obreda nije u samom mestu, već u nameri i molitvi.
U crkvama se na Zadušnice služi parastos, posebna molitva za preminule. Sveštenik tada vinom preliva žito, a vernici obilaze grobove svojih najmilijih, pale sveće i mole se za njihove duše. Ovaj običaj povezuje sve prisutne u zajedničkom sećanju i ljubavi prema onima kojih više nema.
Srpska pravoslavna crkva tokom godine obeležava četiri velike Zadušnice:
- Miholjske – jesenje, uoči nedelje posle praznika Miholja,
- Mitrovske – zimske, posvećene uoči praznika Svetog Dimitrija,
- Prolećne – uoči Velikog posta,
- Duhovske – letnje, posle praznika Silaska Svetog Duha.
Svaka od njih ima poseban duhovni značaj, ali osnovna poruka je ista – da se u molitvi i sećanju okupe svi vernici i da zajednički pomognu pokojnicima kroz molitve za oprost grehova.
Još jedan deo običaja je deljenje milostinje. Tog dana, prosjaci i siromašni koji dođu na groblje dobijaju hranu i pomoć od onih koji obeležavaju Zadušnice. Time se povezuje sećanje na mrtve sa ljubavlju i solidarnošću prema živima.
Duhovno značenje Zadušnica prevazilazi samo sećanje. To je i podsećanje živima na značaj molitve i činjenja dobrih dela. Sveti Jovan Zlatousti je govorio: „Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih!“ Ove reči i danas ostaju osnova verovanja da naše molitve i dela ljubavi mogu doprineti miru i spasenju duša onih koji više nisu s nama.
- Molitva – most između živih i preminulih.
- Milostinja – izraz saosećanja i ljubavi.
- Sećanje – potvrda da oni koji su otišli nisu zaboravljeni.
Na Zadušnicama se vernici okupljaju ne samo radi molitve, već i da bi kroz priče o pokojnicima, deljenje hrane i međusobnu bliskost obnovili vezu i zajedništvo. To je dan kada svi, bez obzira na udaljenost, mogu učestvovati u duhovnom sećanju – makar zapalivši sveću kod kuće ili u crkvi.
Kada se sve sagleda, jasno je da Zadušnice imaju i lični i zajednički značaj. One nas podsećaju na važnost porodice, zajedništva i ljubavi koja prevazilazi granicu života i smrti. Istovremeno, one su i prilika da pomognemo onima kojima je pomoć potrebna, jer vera uvek spaja molitvu sa delima dobrote.
Na kraju, Miholjske zadušnice nisu samo datum u kalendaru. One su podsećanje da je život prolazan, ali da ljubav i molitva ostaju. One nas uče da se ne zaboravljaju oni koji su otišli, već da se kroz molitvu i dobra dela održava trajna veza. Ujedno nas podsećaju koliko je važno da budemo blizu jedni drugima, da se pomažemo i da nikada ne zaboravimo da su sećanje, ljubav i vera najsnažniji mostovi između živih i mrtvih.
