Bogdan Stanišić iz Beograda jedan je od onih koji je odlučio da se iz grada preseli na selo i započne drugačiji život na svojoj zemlji, a za njega je, uprkos nepoželjnosti nekih komšija, njegova zemlja postala sinonim za izazov i trijumf za otvorenost. oružje.
Pored komplikovane i teške potrage za imanjem koje je trebalo da ispuni Bogdanove želje (na kraju ga je pronašao u selu Jasenak kod Obrenovca), Beograđanin je nailazio i na česte krađe od komšija, koje su komšije provaljivale tokom Bogdanovog posla. Zavera, ukrao skoro sve što je imao – od male kante pa sve do krova!
Iako se čini kao nemoguć zadatak, Bogdan uspeva da uđe u trag lopovima, povrati svoje materijalno bogatstvo i na kraju pronađe mir u selu.
“Posle četiri godine traženja nekretnine, koja nije bila laka, konačno sam pronašao ovu nekretninu, koja se nalazi oko 25 kilometara od Beograda, mislim da sam pronašla priču koju sam i sama tražila Morao sam da ponudim nekoliko kriterijuma – dovoljno daleko, ali blizu Beograda jer imam puno životinja i srećom sam ih sve našao ovde“, objašnjava Bogdan.
Rekao je da je imanje izgledalo užasno kada ga je kupio, ali ga to nije spriječilo da zasuče rukave i pretvori ga u ono što je zamislio.
“Vlasnik od kojeg sam kupio nekretninu nije mogao vjerovati da će je neko kupiti jer je bila zaista zapuštena. Kako mi je rekao, niko ništa nije uradio na njoj u 20 godina”, rekao je, dodajući da je mnogo prije nego što je kupio zemljište, počeo je da kupuje mašineriju i sve ostalo što je mislio da će mu trebati u zemlji. Na imanju su četiri konja, osam koza i dvije junice. Sada je imao kultivator, traktor i mnoge druge mašine bez kojih ne bi imao šanse da svoje ideje pretvori u delo. Radio je mnogo na svojoj zemlji – pravio je bašte, gradio kuće i gradio štale za mnoge životinje koje je posedovao.
„Počinjem sa stotinu aspekata, ali to je sve u celini. Počinjem od kuće, ali i od štale, jer imam četiri konja, dve junice i osam koza, sve što je potrebno je prebačeno, pa sam morao je sve da obavimo što je brže moguće”, optimistično je rekao Bogdan.
Za to je imao podršku porodice, pomagali su mu u svemu, bez čega bi cijeli proces bio mnogo sporiji. Većina komšija nije imala podršku.
“Ovdje postoje dvije vrste zajednica i cijenim ono što su dobri uradili i drago mi je da su došli da me požele dobrodošlicu. I ostale zajednice, naletio sam na njih, ali su mi samo zadavale velike probleme. Kad dođete negdje da zapocnem nesto, pogotovo u ovakvoj divljini, pogledi komsija koji su mi svratili u kucu dok sam bio odsutan ozbiljno su mi ometali rad, jer su mi ukrali razne stvari – kantu, rucni alat, a onda i veliku Počele su stvari, poput akumulatora na traktoru, a onda je krov pomoćne zgrade kao da ga je potpuno uništio, pa je bio devastiran i za mene i za njih – rekao je Bogdan za Jutjub kanal “Povratak na selo”.
