Vjerujemo da ste svi do sada ispratili da se vratio sat i da je oficijalno počelo zimsko računanje vremena. Kazaljke na satovima su pomjerene za jedan sat unazad, ali koji to uticaj ima na naše zdravlje.
Svake jeseni, poslednjeg vikenda u oktobru, ljudi se suočavaju sa već dobro poznatom promenom – prelaskom na zimsko računanje vremena. Kazaljke se tada pomeraju unazad, što donosi jutra obasjana ranijom svetlošću, ali i večeri koje mnogo brže tonu u tamu. Za mnoge, ovo je ritual koji donosi osećaj zbunjenosti i umora, dok se drugi raduju dodatnom satu sna. Ipak, pitanje koje se godinama postavlja glasi: da li je vreme da se ovaj sistem konačno ukine?
- Praksa potiče iz perioda kada je cilj bio štednja energije
- U savremenom društvu efekti su minimalni, a zdravstvene posledice izražene
- Tema se u Evropskoj uniji raspravlja još od 2018. godine, ali odluka izostaje
Uvođenje sezonskog pomeranja kazaljki imalo je nekada jasan smisao. Ideja je bila da se bolje iskoristi prirodna dnevna svetlost i smanji upotreba veštačkog osvetljenja. Međutim, danas, kada moderni sistemi rasvete i tehnologija dominiraju svakodnevicom, uštede su zanemarljive. Stručnjaci zato upozoravaju da negativni efekti na zdravlje daleko nadmašuju dobitak.
- Promena ritma spavanja remeti biološki sat
- Javljaju se nesanica, nervoza, pad koncentracije
- Posebno pogođeni su hronični bolesnici i osetljive osobe
Pravila ipak ostaju ista: poslednji vikend oktobra rezervisan je za povratak na zimsko vreme, koje traje do kraja marta naredne godine. Sledeći prelazak, ka letnjem računanju vremena, očekuje se tek u martu 2026. godine. Za mnoge ljude to znači ponavljanje istog procesa – borbu sa poremećenim snom i nedostatkom energije.
Zanimljiva inicijativa potekla je iz Španije, gde je premijer Pedro Sančez otvoreno istakao da ovaj sistem smatra zastarelim i nepotrebnim. On naglašava da pomeranje satova ne donosi značajne koristi, dok građanima stvara dodatni stres i zdravstvene poteškoće. Španska vlada smatra da je trenutak da se u okviru Evropske unije postigne dogovor o ukidanju sezonskog pomeranja.
- Evropski parlament je 2019. godine dao predlog da svaka članica odluči hoće li ostati u letnjem ili zimskom vremenu
- Zbog neslaganja država odluka nikada nije sprovedena
- Dok jedni zagovaraju trajni prelazak na letnje vreme, drugi upozoravaju na moguće posledice po ekonomiju
Na psihološkom planu, prelazak na zimsko vreme deluje varljivo. U prvim danima ljudi se raduju dodatnom satu sna, ali ubrzo postaje jasno da organizmu treba duže vreme da se prilagodi.
- Deca se bude ranije, odrasli osećaju pospanost i pad produktivnosti
- Kratki dani i duge noći pojačavaju rizik od sezonske depresije
- Lekari savetuju održavanje stabilnih navika i više boravka na dnevnom svetlu
Zagovornici ukidanja ističu da je savremeno društvo već dovoljno fleksibilno da se samo prilagodi sezonskim promenama u prirodi. Industrije i radno vreme više nemaju vezu sa originalnim razlozima zbog kojih je ovaj sistem uveden. Uz pomoć tehnologije i modernih svetlosnih rešenja, argument o uštedi energije izgubio je smisao.
- Brojni eksperti naglašavaju da bi ukidanje donelo stabilnost u životni ritam
- Savremeni sistemi osvetljenja mogu da nadoknade ono što se nekada smatralo prednošću
- Ukidanje bi značilo kraj nepotrebnom „stres testu“ svake jeseni i proleća
Ipak, dok ne dođe do jedinstvenog dogovora u Evropskoj uniji, građani će i dalje nameštati satove dva puta godišnje. Jesen će donositi raniji mrak i hladnije večeri, a proleće produžene dane. Svakodnevni život prilagođavaće se ritmu kazaljki, iako sve više ljudi smatra da je vreme da se praksa ostavi u prošlosti.
- Promena utiče i na motivaciju i raspoloženje tokom zimskih meseci
- Psiholozi ističu da to može biti prilika da se ljudi više posvete porodici i sebi
- Kratki dani mogu se iskoristiti za aktivnosti u zatvorenom i jačanje unutrašnje snage
Na kraju, jasno je da se diskusija o ukidanju pomeranja vremena intenzivira i da sve veći broj država uviđa da ova praksa više nema opravdanje. Dok odluka ne bude doneta, ljudi će ostati u svojevrsnom začaranom krugu pomeranja satova, podsećeni da je vreme, uprkos svim pokušajima da ga ukrotimo, i dalje gospodar naših dana i noćii?
