U današnjem društvu, pojam starosti često se posmatra sa nekom vrstom nelagodnosti ili čak straha. Međutim, istina je da ono što ljude zaista plaši nije sama činjenica da će im kosa posedeti ili da će se lice naborati – te promene su prirodne i neizbežne, a za mnoge one nose i neku tihu lepotu zrelosti. Prava poteškoća dolazi iznutra, iz onih trenutaka kada osoba, iako još fizički prisutna, polako gubi svoj unutrašnji sjaj, sposobnost da jasno misli, da oseća i uživa u svakodnevnim trenucima.
Starost, u svom najdubljem značenju, nije samo pitanje brojeva, već pitanje prisutnosti. Postoje ljudi u poznim godinama koji zrače energijom, čiji pogled otkriva duboku prisutnost duha i jasnu misao. Istovremeno, ima i onih koji, iako možda mlađi, deluju kao da su odavno prestali da istinski žive.
Prava starost, ako se meri životnom snagom i mentalnom jasnoćom, ogleda se u sposobnosti da osoba ostane:
-
Nezavisna
-
Mentalno bistrа
-
Sposobna da uživa u malim stvarima
Jedan od ključnih elemenata koji može ukazati na to kakva nas starost čeka jeste način na koji živimo sada. Ljudi često pogrešno veruju da je sve stvar genetike, ali realnost pokazuje da su životne navike mnogo pouzdaniji pokazatelj onoga što nas čeka.
Zamislimo osobu u poznim godinama, koja i dalje svakodnevno šeta, zaliva biljke, kuva, pomaže komšijama ili popravlja stvari po kući. Takva vitalnost ne dolazi niotkuda – ona je rezultat decenija aktivnog života i neprekidne radoznalosti.
Jedna od najvažnijih navika koja oblikuje kvalitetnu starost jeste fizička aktivnost. I to ne znači obavezno vežbanje u teretani ili bavljenje sportom – već jednostavno kretanje.
Kretanje je život. Hodanje, penjanje uz stepenice, izlazak do prodavnice, sređivanje dvorišta – sve to održava telo pokretnim i um budnim. Osobe koje ne dozvoljavaju da im dani prođu ispred televizora, već se odlučuju da svaki momenat provedu aktivno, imaju daleko veće šanse da starost dočekaju dostojanstveno.
Za razliku od toga, dugotrajna pasivnost polako uništava telo. Kada dugo sedimo, krv ne cirkuliše kako treba, mišići slabe, a um postaje trom. Iako mnogi iznenada dobiju srčani ili moždani udar, istina je da su godine fizičke neaktivnosti postepeno stvarale teren za takav ishod.
Upravo tu se vidi koliko je važno ne odustajati od pokreta, ma koliko godina imali.
Postoji nekoliko ključnih navika koje pomažu da se starost dočeka zdravije i srećnije:
-
Redovno kretanje – čak i ako je to samo pola sata hoda dnevno.
-
Održavanje hobija – bilo da je to baštovanstvo, ručni rad, čitanje ili rešavanje ukrštenica.
-
Zdravstvena disciplina – kontrola krvnog pritiska, šećera, holesterola i redovne posete lekaru.
-
Emocionalna higijena – oslobađanje od ogorčenosti, mržnje i prošlih trauma.
-
Radoznalost – spremnost da se uči, otkrije novo, da se razume svet, bez obzira na godine.
Posebno se ističe važnost hobija. Osobe koje imaju nešto što vole da rade, što ih ispunjava i drži angažovanim, stare sporije i kvalitetnije. Ne zato što hobi fizički održava telo, već zato što daje smisao. Ljudi koji se bave nečim što ih raduje ne prestaju da rastu. Oni ne stare samo po telu – njihova duša ostaje mlada.
Jedan poznati citat kaže: “Ne prestajemo da se igramo zato što starimo. Starimo zato što prestajemo da se igramo.” Upravo u toj misli krije se suština. Igra, znatiželja, radost stvaranja – sve su to elementi koji čine da čovek ostane živ i iznutra.
Drugi stub zdravog starenja je briga o telu i zdravlju. Naizgled male stvari, poput redovne provere krvnog pritiska ili održavanja normalne telesne težine, mogu napraviti ogromnu razliku. Ljudi često zanemare ove stvari jer ništa ne boli, ali problemi se akumuliraju tiho, bez najave.
Kao što je mudro rekao Avicena: “Lakše je sprečiti bolest nego je lečiti.” Prevencija nije znak slabosti, već mudrosti. Osoba koja brine o sebi i prati signale tela pokazuje poštovanje prema životu.
