Život je često okrutan i sa sobom donese mnoge teške momente, ali uprkos tim preprekama čovjek mora da korača dalje kao da ništa nije bilo. U nastavku saznajte takvu jednu priču žene koja je morala da se izbori sa svojim mračnim danima i krene u bolje sutra…
Život često postavi pred ljude prepreke koje se čine nepremostivima. Tako je i jedna 58-godišnja žena iz Rijeke prošla kroz veoma težak period koji ju je naučio koliko su snaga i upornost važni kada se suočavate s nemogućim situacijama. Njena borba počela je zbog supruga alkoholičara, zbog kojeg je, s dvoje male dece, bila primorana da napusti porodičnu kuću.
- Godinama je trpela nasilje i suočavala se s njegovim problemom sa alkoholom, ali kada je jednom prilikom nasrnuo na nju, odlučila je da spasi sebe i decu. Prvo je utočište potražila u sigurnoj kući. Ipak, tamo nije dobila pomoć kakvoj se nadala. Muž je nastavio da je maltretira, a ona je potražila novi izlaz. Pronašla je podršku u jednoj udruzi za zaštitu žena, gde je provela osam meseci pokušavajući da stane na noge.
Po izlasku iz udruge bila je bez posla i sa skromnom ušteđevinom koja je jedva bila dovoljna da plati stanarinu za mali stan koji je pronašla za sebe i decu. Njena kćerka je tada imala samo dve godine, a sin četiri. Kada bi podmirila sve obaveze, često nije imala dovoljno novca ni za hranu. Ipak, srela je dobre ljude koji su joj pružili pomoć i podršku u tim najtežim danima.
- Muž, iako odvojen od porodice, ponekad bi slao novac za decu, što je donosilo privremeno olakšanje. Na kraju je oboleo od raka pluća i preminuo. Žena nam priča da, uprkos svemu što je prošla, nije želela da umre sam i zaboravljen. Zbog dece je odlučila da se brine o njemu tokom poslednjih meseci života. Kaže da nije želela da im otac ode s ovog sveta bez ijedne bliske osobe kraj sebe.
Kada je kćerka napunila devet godina, uspela je da se zaposli kao čistačica u Centru za rehabilitaciju. Nažalost, posao je bio privremen jer je bio deo javnih radova, pa je nakon šest meseci ponovo ostala bez primanja. Preživljavala je iz meseca u mesec i stalno tražila novi način da prehrani porodicu. Potom se zaposlila u turizmu, ali kada je morala na operaciju ruke, nisu joj produžili ugovor.
- Godinama je pokušavala da obezbedi gradski stan kako bi deci pružila sigurniji dom. Nakon deset godina čekanja, konačno ga je dobila, ali stanje stana bilo je izuzetno loše. Prozori su dotrajali, kupatilo prokišnjava, a renoviranje mora da finansira sama. Trenutno radi kao vozačica taksija i svaki dinar koji preostane nakon plaćanja računa i hrane odvaja za obnovu stana.
Kaže da zimu sa ovakvim prozorima neće moći da izdrži jer svi propuštaju hladnoću. Ipak, zahvalna je što je makar iznajmljivanje ovog stana daleko jeftinije od privatnog, pa se trudi da uštedi koliko može. Nakon svih obaveza, jedva joj ostane za osnovne namirnice, a poslednjih godina rast cena dodatno otežava situaciju.
- Kroz sve ove godine, najveću podršku pružili su joj ljudi iz programa „Moje mesto pod suncem“. Zahvaljujući njima, deca su imala pomoć u učenju, tople obroke i savete u teškim trenucima. Kćerka, koja sada ima 16 godina, redovno pohađa instrukcije u okviru ovog programa i obožava saradnju s njima. Majka kaže da joj je posebno značilo kada su joj jednom prilikom pomogli da plati račune za struju kako ne bi ostala bez nje.
Kroz suze priča da ne zna kako bi se snašla bez tih divnih ljudi. Pomažu joj u trenutku kada joj najviše treba i daju joj snagu da veruje da nije sama u borbi. Kaže da im nikada neće moći dovoljno zahvaliti jer su joj pokazali da dobri ljudi još uvek postoje.
Ova priča svedoči o izuzetnoj hrabrosti žene koja je, uprkos svim preprekama, uspela da pronađe način da sačuva porodicu i krene dalje. Njena snaga i upornost primer su svima koliko je važno ne odustati, čak i kada se čini da je sve izgubljeno.
