Mihail Labkovski, poznati ruski psiholog, stekao je međunarodnu prepoznatljivost zahvaljujući svom specifičnom pristupu mentalnom zdravlju, koji je sažeo u šest jednostavnih, ali duboko transformativnih pravila. Iako na prvi pogled deluju kao zdravorazumske smernice, njihova primena u svakodnevnom životu zahteva značajan unutrašnji rad, odlučnost i spremnost da se izađe iz zone komfora.
Labkovski je tokom svoje četrdesetogodišnje karijere ne samo pomagao drugima da razumeju sopstvene emocije, već se i sam borio sa ličnim izazovima. Upravo kroz lično iskustvo oblikovao je svoj sistem pravila koji, kako tvrdi, mogu preokrenuti život svakoga ko ih dosledno primenjuje. Ta pravila su usmerena na osnaživanje ličnog identiteta, postavljanje jasnih granica, ali i negovanje autentičnih emocionalnih reakcija. U suštini, ona nas uče kako da ponovo uspostavimo vezu sa sobom.
Evo kako tih šest pravila izgleda i kako ih je moguće razumeti na dubljem nivou:
-
Radite samo ono što zaista želite i što vas ispunjava.
Ovo pravilo zvuči jednostavno, ali za većinu ljudi predstavlja ogromnu prepreku. U savremenom društvu, gde je često naglasak na funkcionalnosti, obavezama i ispunjavanju tuđih očekivanja, mnogi izgube kontakt sa sopstvenim željama. Labkovski ovde postavlja pitanje identiteta: Ko sam ja bez obaveza koje su mi drugi nametnuli? Raditi ono što volimo znači, pre svega, znati šta želimo, a to je proces koji traži vreme, introspektivnost i hrabrost. Ljudi koji prate ovo pravilo često moraju da donose teške odluke, poput promene karijere, prekida toksičnih odnosa ili napuštanja porodičnih očekivanja. -
Ne radite ono što ne želite – sve što vas opterećuje ili vam stvara nelagodnost izbegavajte.
Kroz ovo pravilo, Labkovski podstiče oslobađanje od uloge žrtve i pasivnosti. Mnogi ljudi, kaže on, pristaju na stvari koje im ne odgovaraju – iz pristojnosti, straha od osude, osećaja dužnosti ili navike. Odbijanje da radimo ono što nas sputava ne znači sebičnost, već autentičnost i brigu o sopstvenom mentalnom zdravlju. To može značiti i prekid dugogodišnjih navika – poput prihvatanja obaveza koje vas emocionalno iscrpljuju, čak i ako su one “normalan” deo vašeg svakodnevnog života. -
Uvek odmah recite šta vam smeta.
Izbegavanje konflikta ne rešava problem – ono ga produbljuje. Tihi bes, potiskivanje osećanja i nakupljanje frustracija vode do emocionalnih blokada, anksioznosti i pasivne agresije. Labkovski ističe da je blagovremena komunikacija ključ zdravih odnosa. Bitno je govoriti bez agresije, ali iskreno i direktno, odmah kada osetimo nelagodnost. Na taj način se gradi poverenje i jasnoća u odnosima, a izbegava se nakupljanje stresa. Ne treba se bojati kako će druga osoba reagovati – mnogo je važnije biti u skladu sa sobom. -
Ne odgovarajte na pitanja koja vam nisu upućena.
Ovo pravilo se može shvatiti kao poziv na očuvanje emocionalne energije. Ljudi često ulaze u rasprave, daju savete i komentare čak i kada nisu pozvani. Labkovski ovde govori o potrebi da odvojimo sebe od tuđih problema i da ne ulazimo u nepotrebne diskusije, naročito one koje ne vode ničemu. Održavanje mentalne higijene podrazumeva i selektivno ulaganje pažnje i vremena. Kada ne reagujemo automatski na sve što čujemo, stvaramo prostor za vlastiti mir. -
Odgovarajte samo kada vas neko nešto pita.
Ovo je produžetak prethodnog pravila. Ljudi se često osete pozvanima da komentarišu, objašnjavaju, opravdavaju se ili daju informacije koje niko nije tražio. Labkovski nas podseća da nije naša dužnost stalno obrazlagati sebe drugima. Samo kada je pitanje direktno upućeno nama, naš odgovor ima smisla i težinu. Ovime se učimo samodisciplini i razvijamo osećaj kontrole nad sopstvenim učešćem u komunikaciji. 
-
Kada razgovarate o odnosima, govorite samo o sebi – bez optuživanja drugih.
Ovo pravilo poziva na emotivnu zrelost i introspektivnost. Umesto da govorimo: “Ti si me povredio”, Labkovski predlaže da kažemo: “Osećam se povređeno kada se to desi.” Fokus je na sopstvenom doživljaju, a ne na okrivljavanju. To stvara prostora za iskrenost i razumevanje, umesto konflikta i defanzivnosti. Ljudi često koriste optužbe kao oružje, nesvesno želeći da izazovu grižu savesti. Ali prava snaga leži u ličnom svedočenju sopstvene emocije.
