U savremenom društvu, koje sve više vrednuje spoljašnji izgled i telesnu formu, pitanje održavanja telesne težine često se svodi na broj kilograma i estetske standarde. Međutim, kada se ova tema sagleda iz medicinskog ugla, jasno je da je reč o daleko kompleksnijem fenomenu, koji uključuje fiziološke, hormonalne i čak evolutivne aspekte. Naše telo nije jednostavan mehanizam koji reaguje na svaku promenu dijete ili fizičke aktivnosti sa preciznošću računara – ono je sistem koji funkcioniše u skladu sa hiljadama godina razvoja i adaptacije. Upravo o tome govori i razmatranje profesora dr Branimira Nestorovića, koji daje dublji uvid u to zašto skladištimo masti, zašto ih je teško izgubiti i kako treba mudro i sa razumevanjem pristupiti pitanju regulacije telesne težine.
Na početku je važno osvrnuti se na jednu često zanemarenu činjenicu: naš organizam poseduje efikasne mehanizme za skladištenje masti, ali nema podjednako efikasne sisteme za njihovo uklanjanje. Ova asimetrija nije slučajna – ona ima svoje korene u evoluciji. Naime, tokom većeg dela ljudske istorije, hrana nije bila dostupna u izobilju kao danas. Ljudi su često živeli u uslovima oskudice, gladovanja i fizičkog napora, pa je sposobnost organizma da sačuva energiju u obliku masnih naslaga bila prednost, a ne slabost. Naše telo, u tom smislu, nije napravljeno da bude vitko i definisano, već da bude spremno za preživljavanje.
Zbog tog genetskog nasleđa, danas – iako živimo u vremenu obilja – mnogi ljudi vode borbu sa hormonalnim i metaboličkim otporom organizma prema gubitku težine. Dr Nestorović napominje da naše telo zapravo ima biološku sklonost ka zadržavanju određene količine masti, kao prirodni oblik osiguranja u slučaju potencijalnog nedostatka hrane. Ovaj zaštitni mehanizam manifestuje se i u tome što mnogi ljudi, čak i kada sprovode rigorozne dijete, vrlo brzo nakon njih vrate izgubljene kilograme, često čak i više nego što su izgubili.
Zanimljivo je da neka istraživanja pokazuju da blaga gojaznost može imati zaštitnu funkciju. Naime, osobe sa nešto višim indeksom telesne mase (BMI), ali ne u zoni gojaznosti, često imaju bolje ishode nakon teških operacija, manju smrtnost i stabilniji imunološki odgovor. Ovo posebno važi za stanja koja izazivaju nagli gubitak energije i telesne mase, poput kardiovaskularnih bolesti, gde organizam sa dodatnim rezervama energije lakše prebrodi krizne faze.
Ipak, postavlja se legitimno pitanje – kako sačuvati korisnu telesnu masu bez ulaska u zonu opasne gojaznosti? Ključ leži u balansiranoj ishrani, koja nije samo u estetskoj funkciji, već u očuvanju celokupnog zdravlja.
Neke od osnovnih preporuka koje se mogu izvesti iz stručnih razmatranja uključuju:
-
Birati kvalitetne kalorije – To znači da se fokus treba staviti na hranu bogatu nutrijentima, a ne samo na brojanje kalorija. Kvalitetan obrok bi trebalo da sadrži proteine, vlakna, zdrave masti i dovoljno tečnosti.
-
Započeti dan proteinski bogatim doručkom – Proteini ne samo da duže zasićuju, već utiču i na stabilizaciju nivoa šećera u krvi tokom dana.
-
Uključiti obilje povrća i svežeg voća – Osim što su bogati vitaminima i mineralima, ovi izvori hrane sadrže vlakna koja usporavaju varenje i time produžavaju osećaj sitosti.
-
Izbegavati stroge dijete – One možda donose brze rezultate, ali najčešće su kratkog daha i mogu izazvati niz psiholoških i fizioloških problema: od iscrpljenosti i anksioznosti, do poremećaja u radu hormona.
Dugoročno održiva ishrana je ona koja zadovoljava nutritivne potrebe tela, ali i psihološke aspekte ishrane – zadovoljstvo, umerenost i odsustvo krivice.
U tom kontekstu, dr Nestorović posebno ističe prednosti hrono ishrane. Ovaj režim podrazumeva da se hrana konzumira u određenim vremenskim intervalima, a večernji sati su rezervisani za post i odmor digestivnog sistema. Ideja je da se poslednji obrok uzima do 18 časova, nakon čega se dozvoljava samo unos tečnosti – voda ili nezaslađeni biljni čaj. Ovakav režim ne samo da doprinosi smanjenju telesne mase, već i pomaže regulaciju hormona i poboljšava metaboličke funkcije.
Osim dnevnog posta, dvodnevni post u toku nedelje sa unosom do 500 kalorija takođe može imati povoljan efekat. Ova praksa, poznata i kao intermitentno gladovanje, omogućava telu da se očisti od toksina, aktivira mehanizme regeneracije i ubrzava sagorevanje masti, a da pri tom ne izaziva osećaj gladi koji je čest kod klasičnih dijeta.
Jedna od ključnih prepreka u borbi sa viškom kilograma jeste neravnoteža hormona. Kod osoba koje pate od hronične gojaznosti dolazi do:
-
smanjenja dopamina, hormona zadovoljstva – što dovodi do potrebe za većim unosom hrane kako bi se postigao osećaj zadovoljstva;
-
otpornosti na leptin, hormon sitosti – telo više ne prepoznaje da je sito, što dovodi do stalne gladi;
-
poremećaja u lučenju insulina, što direktno utiče na skladištenje masti i apetit.
Zbog ovih hormonalnih disbalansa, stručnjaci savetuju uvođenje namirnica koje podstiču lučenje korisnih hormona. Na primer, integralne žitarice, kada se konzumiraju na kraju obroka, mogu podstaći sintezu irisina – hormona koji pomaže organizmu da bolje koristi glukozu i stabilizuje nivo insulina. Uz to, umerena konzumacija crnog vina uz obrok može imati pozitivan efekat na kontrolu šećera u krvi i pomoći u smanjenju potrebe za prejedanjem.
Ova ravnoteža između ishrane, hormona i psihološkog pristupa telu predstavlja suštinu zdravog odnosa prema sopstvenoj težini. Nije svaki kilogram viška automatski problem, kao što ni mršavost ne znači zdravlje. Telo svakog pojedinca ima svoju dinamiku i genetiku, i zadatak nije da se dostigne univerzalni ideal, već da se postigne stanje u kojem se osećamo snažno, funkcionalno i stabilno.
U zaključku, možemo reći da održavanje zdrave telesne mase zahteva više od puke dijete. Potrebna je:
-
doslednost u izboru hrane
-
razumevanje načina na koji hormoni utiču na apetit
-
pozitivan psihološki odnos prema ishrani i telu
-
eliminacija restriktivnih i ekstremnih metoda koje ne daju trajne rezultate
Priroda nas je, u neku ruku, programirala da budemo malo puniji, jer je u prošlosti to značilo sigurnost. Danas, izazov je kako zadržati tu prednost bez posledica koje nosi moderna gojaznost. Sa balansiranim pristupom, znanjem i pažnjom prema telu, moguće je pronaći zdravu ravnotežu koja ne samo da štiti naše zdravlje, već i poboljšava kvalitet života.
