U savremenom društvu preplavljenom kontradiktornim informacijama o ishrani, sve je teže razlučiti šta je zaista korisno za zdravlje. Ipak, srpski profesor i specijalista medicine sporta, dr Dejan Čubrilo, donosi osvežavajuće jednostavan, ali temeljan pristup – onaj koji se vraća osnovama, tradiciji i iskustvu generacija koje su živele bez savremenih prehrambenih zabluda. Njegovi stavovi, iako ponekad mogu delovati neuobičajeno u kontekstu današnjih trendova, oslanjaju se na godine kliničkog iskustva, istraživanja i dubokog razumevanja ljudske fiziologije.
Na samom početku, dr Čubrilo ističe da postoji jedna vrsta hrane koja se s pravom može smatrati najzdravijom na svetu. To nije moderna superhrana, niti skupi suplementi koje promovišu influenseri. Njegov odgovor se krije u tanjiru njegove bake – u jednostavnim, prirodnim i lako svarljivim namirnicama koje su vekovima bile oslonac zdravog života.
Posebno naglašava važnost izbora doručka. Kako tvrdi, način na koji započinjemo dan ima ogroman uticaj na naš metabolizam, energiju i mentalnu jasnoću. U tom kontekstu, on odbacuje ideju da je doručak trenutak za obilne i kalorične obroke. Umesto toga, zastupa praksu laganog jutarnjeg unosa koji ne destabilizuje nivo šećera u krvi, što je, prema njemu, ključ za dugoročno zdravlje.
Njegov lični ritual izgleda ovako – dan započinje sa:
-
šakom badema,
-
komadićem crne čokolade,
-
ili jednom smokvom.
Ove namirnice imaju zajedničke osobine: nisu agresivne za sistem za varenje, bogate su vlaknima i zdravim mastima, i ne izazivaju nagli porast insulina. Prema njegovim rečima, upravo ta stabilnost šećera u krvi igra ključnu ulogu u očuvanju vitalnosti i zaštiti organizma od mnogih bolesti.
U nastavku dana, profesor se oslanja na lagane supe i čorbe, koje su, kako kaže, ne samo ukusne, već i terapeutske. One ne opterećuju probavni sistem, već ga podržavaju u njegovoj osnovnoj funkciji – apsorpciji nutrijenata i eliminaciji toksina. Ova praksa pokazuje kako čak i najjednostavniji obroci mogu imati duboko isceljujući efekat ako su pravilno odabrani.
Ali, srž njegovog prehrambenog učenja leži u četiri ključne grupe namirnica koje smatra najzdravijim izborom za ljudski organizam:
-
Kaše – lako svarljive, mogu se pripremiti od različitih žitarica i imaju dugotrajan efekat sitosti.
-
Žitarice – integralne žitarice u svom neobrađenom obliku donose vlakna i kompleksne ugljene hidrate.
-
Mahunarke – posebno ističe njihovu blagotvornost na šećer u krvi, kao i njihovu ulogu u obnovi crevne flore.
-
Orašasti plodovi – prepuni zdravih masti, vitamina i antioksidanasa.
Ove grupe namirnica, kada se pravilno kombinuju, prema dr Čubrilu formiraju osnovu dugoročne ishrane koja ne samo da čuva zdravlje, već i aktivno pomaže telu u regeneraciji.
Nasuprot tome, on jasno i nedvosmisleno savetuje da se izbegavaju sledeće namirnice i grupe hrane:
-
Meso – naročito crveno, jer, kako tvrdi, prekomerni unos proteina opterećuje bubrege i jetru.
-
Sirevi – često puni zasićenih masti i soli.
-
Jaja – iako bogata proteinima, mogu biti problematična za ravnotežu masti i holesterola u krvi.
Po njegovim rečima, savremeno društvo je zaboravilo meru, te se protein često konzumira u prekomernim količinama, što dovodi do problema poput hroničnog umora, insulinske rezistencije, pa čak i kardiovaskularnih bolesti. U tom smislu, vraćanje biljnim izvorima proteina – poput pasulja, leblebija i sočiva – predstavlja zdraviju alternativu.
Poseban deo svoje analize, profesor Čubrilo posvećuje napicima, naročito onima koji se danas promovišu kao „zdravi“. Jedan od primera je:
-
sok od pomorandže – koji, iako prirodan, sadrži veliku količinu šećera, bez vlakana koja bi usporila njegovu apsorpciju.
On ističe da takvi sokovi izazivaju brze skokove glukoze u krvi, što može imati dugoročno štetne posledice. Upozorava da su:
-
voćni sokovi,
-
zeleni detoks napici,
-
kao i mnogi napici označeni kao „superhrana“,
uglavnom marketinški proizvodi čiji efekti nisu zasnovani na nauci. Oni, kaže, možda privremeno daju osećaj svežine, ali u stvarnosti destabilizuju unutrašnju hemiju tela i povećavaju rizik od metaboličkih poremećaja.
Kada je u pitanju početak dana, profesor je izuzetno jasan – šećer treba u potpunosti izbegavati. Čak i kada je reč o žitaricama kao što su:
-
ovsena kaša,
-
kinoa,
koje su često promovisane kao zdrava opcija, on naglašava da sadrže šećere koji mogu izazvati nagle promene u nivou glukoze. Njegova poruka je: nijedna namirnica koja podiže nivo šećera naglo – bez obzira na reputaciju – ne može se smatrati zdravom na duge staze.
Ključ njegove filozofije ishrane je postojanost i umerenost. On ne veruje u rigorozne dijete niti ekstremna ograničenja, već zagovara postepene, ali dosledne promene u načinu života. Tajna zdravlja, kako kaže, nije u tome šta jedemo jednom dnevno ili jednom nedeljno, već u onome što svakodnevno unosimo u svoj organizam.
Pored ishrane, dr Čubrilo često naglašava važnost slušanja tela. On veruje da telo ima moć da samo pokaže šta mu prija, a šta mu smeta, ali da ga većina ljudi ignoriše jer su naviknuti na brzu, procesuiranu i emocionalno vezanu hranu. Obrok ne bi trebalo da bude beg od stvarnosti, već kontakt sa sobom, smatra on.
U zaključku, doktorova poruka je jednostavna, ali moćna: zdravlje nije posledica čudesnih preparata, niti modernih režima koji se brzo menjaju – zdravlje je posledica mudrog, smirenog i prirodnog pristupa ishrani. Umesto da se vodimo trendovima, treba da se okrenemo onome što je već provereno kroz vekove – jednostavnoj hrani, pripremljenoj s pažnjom i sa razumevanjem vlastitog tela.
Njegov model ishrane možda ne nudi instant rešenja, ali nudi ono što savremenom čoveku najviše nedostaje – stabilnost, jasnoću i kontakt sa sobom. A to je, bez sumnje, osnova svakog dugoročnog zdravlja.
Ako želiš, mogu napraviti i PDF verziju ovog teksta ili ti pomoći da razviješ jelovnik inspirisan principima dr Čubrila
