U poslednjih nekoliko godina primećuje se da se sve manje pridaje značaj opštoj kulturi i bontonu, koji su nekada bili nepisano pravilo ponašanja. Jedan od najjednostavnijih primera je manjak pažnje mlađih ljudi da ustupe mesto starijima u autobusu, što je nekada bila sasvim normalna i poželjna gesta.
Odgovornosti i prava u svakodnevnom životu
Još od detinjstva učimo da život nosi ne samo prava, već i obaveze. Jedan od važnih elemenata te lekcije jeste briga o drugima, često na štetu sopstvenih potreba. Žrtvovanje ličnih želja, pomaganje bez očekivanja nečega zauzvrat i često pitanje “Šta će drugi reći?” duboko su usađeni u našu psihu i postaju deo svakodnevnog ponašanja.
Međutim, ovaj način razmišljanja često dovodi do kršenja ličnih granica i može negativno uticati na naše samopoštovanje. Ponekad, u želji da budemo pristojni i uljudni, koristimo izraze i ponašanja koja zapravo umanjuju našu vrednost i šalju poruku nesigurnosti.
Primjeri izraza koji mogu štetiti samopouzdanju
-
„Dopustite mi da…“ – često izgovaramo ovu frazu tražeći dozvolu za nešto što bismo mogli učiniti samostalno, na primer dok prolazimo pored nekoga.
-
„Mogu li nastaviti?“ – dok čekamo da prođemo kroz gužvu, pitamo se dozvolu za pokret, iako nam niko stvarno ne može zabraniti kretanje.
Zapitajmo se: Ko nas stvarno može sprečiti da radimo ono što želimo? I da li je opravdano gubiti svoje vreme i prilike zbog straha od reakcije drugih?
Umesto fraza koje pokazuju sumnju, bolje je naučiti izražavati se jasno i samouvereno, na primer:
-
„Moram da izađem; molim vas, napravite put.“
Još nekoliko izraza koji zahtevaju promišljen pristup:
-
„Zadovoljstvo mi je.“
Odgovor na zahvalnost ne treba da umanjuje vrednost nečije pomoći. Kada vam neko kaže „Hvala“, možete odgovoriti: „Bilo mi je zadovoljstvo pomoći.“ To pokazuje da cenite i priznate doprinos druge osobe. -
„Jesam li te prekinuo?“
Ovaj izraz može zvučati kao bezrazložno opravdanje. Ako nekoga prekidate dok je zauzet, bolje je prvo pitati: „Da li je sada dobar trenutak za razgovor?“ ili predložiti da se kasnije nastavi razgovor. -
„Ne bi mogao?“
Psiholozi upozoravaju na negativne upite koji počinju sa „ne“, jer često izazivaju odbijanje ili otpor. Umesto toga, pitajte direktno: „Možete li mi pomoći s…?“ – jasno i sa poverenjem.
BONUS TEKST: Čarobna moć češnjaka kroz vekove
Poznat po svom jakom ukusu i mirisu, češnjak je jedna od najstarijih lekovitih biljaka na svetu, sa istorijom dužom od pet hiljada godina. Porodično poreklo vuče iz centralne Azije, a njegova lekovita svojstva poznata su u mnogim kulturama.
-
Alicin, aktivna komponenta češnjaka, ima snažna antibakterijska, antivirusna, antifungalna i antiparazitska dejstva.
-
U drevnom Egiptu češnjak je bio svetinja – robovi su ga dobijali za snagu, a pronalazi se i u grobnicama faraona.
-
Grčki sportisti i rimski vojnici koristili su češnjak kako bi pojačali snagu, izdržljivost i otpornost na bolesti.
-
Do 6. veka naše ere proširio se u Indiju i Kinu, gde je priznat kao moćan lek.
Danas se češnjak smatra prirodnim antibiotikom i važnim začinom u ishrani. Preporučuje se redovna konzumacija, po mogućstvu sirovog, kako bi se iskoristile sve njegove beneficije. Neugodan zadah može se ublažiti sokom od limuna, jabuke, mente, mleka, žvakanjem zrna kafe ili maslinovim uljem.
