U današnjem članku govorićemo o zmijama, životinjama koje većina ljudi povezuje sa strahom i oprezom. Iako mnogi od nas reaguju sa nelagodom na samu pomisao na zmiju, ne možemo zanemariti činjenicu da su zmije bitan deo prirodnog ekosistema.
One su predatori koji se hrane manjim životinjama poput miševa, pacova i žaba, i tako pomažu u održavanju ravnoteže u prirodi. Zmije žive gotovo svuda, a njihova prisutnost u blizini ljudi često izaziva strah, naročito kada su u pitanju bašte, dvorišta ili prostor oko stoke i dece. Međutim, postoje načini i prirodni alati koji mogu pomoći da zmije izbegnu određena područja, posebno naš dom i vrt.
- Zmije su neizostavan deo prirodnog lanca ishrane i služe kao efikasni kontrolori populacije glodara. Bez njih, broj miševa i pacova bi se rapidno povećao, što bi moglo doneti mnogo štete u našim domovima i na imanjima. Uprkos tome što su korisne, njihova prisutnost nije poželjna u neposrednoj blizini ljudi, naročito tamo gde borave deca ili domaće životinje. Susret sa zmijom može izazvati paniku, a u retkim slučajevima i ozbiljne posledice, pa je ključ održavanja bezbednosti znati kako sprečiti njihov dolazak, a pritom ne ugroziti prirodnu ravnotežu.
Zmije ne dolaze slučajno; one traže skloništa i izvore hrane. Hladna, vlažna i zaklonjena mesta poput gomila dasaka, hrpe drva za ogrev, zabačenih kutaka sa starim građevinskim materijalom, gustog rastinja, ili rupa ispod temelja kuća privlače ih. Najvažnije je da gde ima glodara, ima i zmija jer su miševi i pacovi njihov primarni plijen. Zato je prvi i najvažniji korak u sprečavanju pojave zmija – uklanjanje hrane i mesta za skrivanje.
Uređenje dvorišta je od velike važnosti kako bi zmije izbegle vaše imanje. Redovno košenje trave, naročito blizu kuće i pomoćnih objekata, skraćivanje živih ograda koje se šire po zemlji i uklanjanje starih dasaka, limova i građevinskog otpada su ključni koraci. Drva za ogrev treba držati podignuta, dalje od zidova, dok hranu za životinje treba čuvati u zatvorenim kontejnerima kako ne bi privlačila glodare. Takođe, redovno čišćenje podruma i šupa smanjuje mesta pogodna za skrivanje zmija.
Za veće parcele, korisno je postaviti zaštitne ograde od čelične mreže ili guste plastike. Da bi ograda bila efikasna, mora biti visoka najmanje jedan metar, ukopana u zemlju na dubinu od 20 do 30 centimetara i postavljena pod blagim uglom prema spolja. Ovo može sprečiti prolazak zmija ispod ili preko ograde.
- Priroda je bogata rešenjima kada je u pitanju odbijanje zmija. Neke biljke imaju mirise koje zmije ne vole i preporučuje se njihova sadnja oko dvorišta ili objekata poput kokošinjaca. Među ovim biljkama ističu se neven, limunska trava, pelin, bosiljak i nana metvica. Osim biljaka, i određeni prirodni materijali kao što su borove šišarke, ljuske od jaja, drobljeni kamen, šljunak i listovi božikovine mogu delovati kao prirodni odbijači jer zmije ne vole da se kreću po oštrim i suvim površinama.
Postoje i prirodni repelenti koje možete koristiti bez štetnih hemikalija. Soda bikarbona posuta oko kuće i vrta ima neprijatan miris za zmije. Mešavina belog i crnog luka sa kamenom solju može se posuti na mesta gde se zmije mogu pojaviti. Amonijak, sirće i sumpor u prahu takođe su efikasni, iako sa amonijakom treba pažljivo jer je jak. Naftalin, poznat kao kuglice protiv moljaca, može se staviti u pukotine, ali je otrovan za decu i kućne ljubimce, pa je neophodna opreznost. Još jedan interesantan prirodni repelent je sprej od eteričnih ulja karanfilića i cimeta koji može biti prskan oko kuće i pomoćnih objekata.
Najbolji saveznici u borbi protiv zmija često su psi i morke. Psi imaju osetljiv njuh i lako detektuju zmije, često reagujući lajanjem ili čak napadom, što može držati zmije podalje. Morke, poznate po glasnom oglašavanju, upozoravaju domaćine na prisustvo zmija, a postoji i narodno verovanje da gde morka čuva dvorište, zmije ne dolaze. Pored zmija, morke pomažu u kontroli i insekata i glodara, čineći ih dvostrukim saveznicima.
Ukoliko se uprkos svim merama zmije i dalje pojavljuju, važno je ne rizikovati samostalno uklanjanje. Pozivanje stručnjaka za kontrolu divljih životinja je najbolji izbor jer oni znaju kako bezbedno ukloniti zmije bez ugrožavanja ljudi, životinja ili samih gmizavaca, od kojih su mnoge zaštićene zakonom. Oni takođe mogu predložiti dodatne korake poput deratizacije, zatvaranja rupa i fumigacije, koji pomažu da se trajno reše i zmija i razloga zbog kojih dolaze.
U suštini, zmije nisu neprijatelji prirode već njeni važni čuvari, ali kada se pojave u blizini domaćinstva, najbolje je delovati preventivno. Uređenje prostora, uklanjanje izvora hrane, sadnja zaštitnih biljaka i upotreba prirodnih repelenta mogu smanjiti rizik od susreta sa zmijama. A ako sve to ne pomogne, stručna pomoć je uvek dostupna. Kao što kaže stara poslovica: „Bolje spriječiti nego liječiti – i bolje otjerati zmiju nego je tražiti.“
