Danas smo odučili sa vama podjeliti jednu ispovijest popularne TV voditeljke koja je ostavila sve bez teksta kada je saoptila da je imala tešku saobraćajnu nesreću koju je jedva preživjela.
Voditeljka Maja Žeželj otvoreno je govorila o svojoj borbi za život, prisećajući se trenutaka kada je bila na samoj ivici smrti. Sve je počelo neočekivano, jednog dana dok je vodila „Dnevnik“. Pred kamerama je bila profesionalna, smirena i fokusirana, ali unutra je osećala veliku slabost i prodornu hladnoću. Ruke su joj se ledile, a kolege su joj donosile čaše tople vode da bi makar malo povratila osećaj u prstima dok su trajali prilozi.
- Samo je Boba Šarenac, sportski novinar, primetio da nešto nije u redu i tiho je pitao kako se oseća.
- Kada se emisija završila, Maja više nije imala snage ni da se ispravi u stolici.
Nije osećala bol, ali je bila iscrpljena i neobično hladna. Otišla je u šminkernicu i pozvala supruga Ivana. Nikada ranije to nije činila, jer je uvek svuda odlazila sama, ali tog dana znala je da nema snage da nastavi. Osećala je povišenu temperaturu i želela je da se izdvoji od dece, misleći da je u pitanju običan virus. Međutim, temperatura se naglo popela na 40 stepeni, pojavila se mučnina i bilo je jasno da je vreme da potraži pomoć.
U bolnici je odmah započela potraga za dijagnozom i odgovarajućim odeljenjem. Nije znala šta se dešava, ali je osećala da je situacija ozbiljna. Lice joj je menjalo boju, na koži su se pojavljivale tamne tačkice, a lekari su je pažljivo posmatrali. U početku je verovala da je njihova pažnja posledica njenog poznatog lica s televizije, ali ubrzo je postalo jasno da je problem mnogo dublji.
- Konačno je stigla dijagnoza: tromboza povezana sa sepsom.
- Zbog urođene trombofilije, njen organizam je reagovao tako burno da je život visio o koncu.
Stanje je prešlo u nepovratan tok – ireverzibilna sepsa. Maja je pala u komu, a lekari su rekli da su šanse za preživljavanje te noći bile svega dva odsto.
Ipak, i dok je ležala u komi, ona je doživljavala upečatljive slike, kao da živi u paralelnoj stvarnosti. Tvrdila je da je osećala sebe u nekoj drugoj dimenziji – bila je nemoćna, vezana za kolica, ali potpuno svesna svega što se događa oko nje. U tim trenucima jasno je viđala doktorku Vesnu Bumbaširević, iako tada nije znala njen identitet. Kasnije je saznala da je upravo ona bila lekar koji je neumorno brinuo o njoj.
U njenim vizijama, međutim, sve je izgledalo drugačije: kao da se nalazila u privatnoj klinici, pa čak i obdaništu koje vode dve sestre, gde su se priređivale proslave poput Halloweena. Sve je bilo šareno, okićeno i puno života. U mislima joj je čak prolazila ideja da tamo dovede i svoju decu, Lenu i Makija.
- U tim slikama preplitali su se stvarnost i halucinacije.
- Sama je govorila da je znala da su neki detalji plod mašte, ali da je bilo i trenutaka za koje je bila sigurna da su stvarni.
Na primer, brod koji je viđala u svojim vizijama nije doživljavala kao halucinaciju, već kao simbol nečega što postoji na višem nivou postojanja. Kao racionalna osoba, koja je uvek čvrsto verovala u realnost, iznenadila se sopstvenoj spoznaji da čovek može dotaći posebne nivoe svesti kada je između života i smrti.
Osećaj izlaska iz tela dodatno je bio pojačan sećanjem na ranije traumatične događaje. Posle jedne saobraćajne nesreće, kada joj je bila izvađena slezina, doživela je gotovo isto iskustvo. Videla je sebe kako leži na krevetu, dok je ona stajala na vratima sobe i posmatrala. Posebno upečatljiv deo bila je vizija susreta sa pokojnom bakom, koja joj je tada prišla i rekla da ne plače. Zvala ju je od milja „šećeru“, i baš u tom trenutku Maja je osetila kako se ponovo vraća u sopstveno telo.
Iako su ti trenuci bili ispunjeni bolom i strahom, Maja danas kaže da joj je upravo taj period otvorio potpuno novi pogled na svet. Naučila je da razlikuje ono što je prolazno od onoga što je suštinsko. Shvatila je da se život može promeniti u jednom trenu, i da su ljubav, prisustvo porodice i vera u višu silu ono što čoveka održava.
- Ona je svedočila da je uvek osećala prisustvo lekara i porodice.
- Ali istovremeno i neke više sile koja ju je pratila i čuvala.
Za nju to iskustvo predstavlja dokaz da život ne prestaje samo zato što telo posustane. Ovakva svedočenja često se u medicini posmatraju kao fenomen, ali za nju je to bilo duboko lično i duhovno iskustvo.
Na kraju, Maja je naglasila da je zahvalna svima koji su bili uz nju – lekarima koji su se borili za svaki njen dah i porodici koja joj je davala snagu da izdrži. Najviše je zahvalna na prilici da ispriča svoju priču i prenese poruku da se nikada ne treba predavati.
Njeno iskustvo, isprepleteno vizijama, halucinacijama i realnim medicinskim krizama, ostalo je kao snažno svedočanstvo ljudske izdržljivosti. Mnogi su u njenoj priči prepoznali sopstvene strahove i nade, jer ono što je ona preživela prevazilazi okvire obične bolesti i dotiče samu suštinu života i smrti.
