Izloženost olovu, jednom od najtoksičnijih metala sa kojima je čovečanstvo ikada imalo kontakt, i dalje je ozbiljan i rastući zdravstveni izazov širom sveta. Iako se već decenijama zna koliko je ovaj teški metal štetan po zdravlje ljudi, najnovija naučna otkrića ukazuju na to da su prethodne procene bile potcenjene i da su negativni efekti olova dalekosežniji nego što se ranije mislilo. Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da su najmlađi članovi društva najranjiviji na njegove štetne uticaje.
Olovo se ubraja među najopasnije zagađivače okoline jer ulazi u ljudski organizam neprimetno, putem vode, hrane, vazduha i predmeta svakodnevne upotrebe. Ne mora se raditi o visokom nivou kontaminacije – i nizak nivo hronične izloženosti može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Reč je o tihom otrovu koji se, bez pompe i simptoma na početku, taloži u organizmu i postepeno narušava vitalne funkcije, najpre kod dece čiji organizmi su u fazi razvoja.
Prema najnovijim istraživanjima, godišnje više od 5 miliona smrtnih slučajeva može se direktno povezati sa dugotrajnom izloženošću olovu. Ogroman deo tih smrti dolazi kao posledica kardiovaskularnih oboljenja – srčanih i moždanih udara, kao i hroničnih problema sa krvnim sudovima. Ovi podaci su posebno zabrinjavajući jer otkrivaju da čak i male količine olova, koje ne izazivaju odmah vidljive simptome, mogu izazvati ozbiljna oštećenja srca i povećati rizik od smrti.
Još alarmantniji aspekt ove teme tiče se dece mlađe od pet godina. Njihov nervni sistem je u fazi ubrzanog razvoja, što ih čini ekstremno osetljivima na neurotoksične efekte olova. Istraživanja su pokazala da deca u tom uzrastu, naročito ona iz zemalja u razvoju, u proseku izgube šest IQ poena zbog izloženosti ovom metalu. Taj gubitak nije beznačajan – on se direktno odražava na njihove sposobnosti učenja, pamćenja i rešavanja problema, a samim tim i na njihovu buduću produktivnost i doprinos društvu. Gubitak intelektualnog kapaciteta u populaciji ne ostaje bez posledica: utiče na razvoj ekonomije, obrazovnog sistema i društveni napredak u celini.
Osim što ugrožava zdravlje, olovo ima i razorne ekonomske posledice. Samo tokom 2019. godine, globalni trošak koji se pripisuje posledicama izloženosti ovom teškom metalu procenjen je na 6 milijardi američkih dolara. Taj iznos čini oko 7% ukupnog svetskog BDP-a. U ovu brojku ulaze:
-
Troškovi lečenja bolesti izazvanih olovom
-
Smanjena radna sposobnost
-
Gubitak intelektualnog potencijala
-
Indirektni gubici nastali zbog smanjene efikasnosti i prerane smrti
Ono što dodatno otežava borbu protiv ovog problema jeste činjenica da izvori olova nisu uvek očigledni. Mnogi se nalaze u svakodnevnim predmetima, a posebno su opasni u sredinama gde nema odgovarajućih zakonskih regulativa i nadzora.
Među najčešćim izvorima izloženosti olovu su:
-
Kontaminirana hrana, posebno ako je uzgajana na zemljištima koja sadrže ostatke olova iz industrijskog zagađenja
-
Zemljište u urbanim i industrijskim zonama, gde je olovo decenijama taloženo
-
Keramičko i metalno posuđe, naročito ono proizvedeno bez kontrole kvaliteta
-
Pesticidi i đubriva sa sadržajem olovnih jedinjenja
-
Tradicionalna kozmetika, kao što su boje za oči i lice koje sadrže olovo
-
Baterije i elektronski otpad, posebno u zemljama bez organizovane reciklaže
Prisustvo olova u predmetima kao što su metalni lonci, keramičko posuđe sa olovnom glazurom, kao i boje i lakovi i dalje je rasprostranjeno u mnogim siromašnijim sredinama, gde zakonska regulativa ne postoji ili se slabo sprovodi. Time se stvaraju dugoročne i tihe pretnje, koje se vremenom manifestuju kroz zdravstvene i razvojne probleme stanovništva.
Stručnjaci iz celog sveta upozoravaju da se ova kriza mora shvatiti ozbiljno. Profesor Roj Harison, poznati toksikolog sa Univerziteta u Birmingemu, napominje da postoji određena nesigurnost u primeni rezultata istraživanja globalno, jer različite zemlje koriste različite metodologije i imaju varijacije u dostupnosti pouzdanih podataka. Uprkos tome, osnovni zaključak ostaje isti: olovo je ozbiljna pretnja koja se mora hitno rešavati.
Sličnog je mišljenja i Ričard Fuler, osnivač organizacije Pure Earth, koji naglašava da su stvarne posledice verovatno i gore od prikazanih u zvaničnim izveštajima. On upozorava da veliki broj slučajeva nikada ne bude registrovan, naročito u siromašnim zajednicama gde pristup zdravstvenoj zaštiti i dijagnostici nije dostupan. U takvim uslovima, ljudi decenijama žive izloženi olovu a da toga nisu ni svesni, dok se posledice ne pokažu kroz mentalne poremećaje, probleme sa bubrezima, kardiovaskularne bolesti, pa čak i neplodnost.
Zato naučnici i stručnjaci šalju nedvosmislenu poruku – potrebna je hitna i koordinisana međunarodna akcija. Bez toga, svet će i dalje trpeti ogromne ljudske, zdravstvene i ekonomske gubitke. Među najvažnijim koracima koje treba preduzeti su:
-
Uvođenje i stroža primena zakona koji ograničavaju ili zabranjuju upotrebu olova u industriji, proizvodnji i poljoprivredi
-
Povećanje ulaganja u naučna istraživanja i monitoring zagađenja kako bi se identifikovali najugroženiji regioni i izvori kontaminacije
-
Obrazovanje i informisanje stanovništva, posebno u siromašnim i ruralnim zajednicama, o rizicima i načinima zaštite
-
Zamena opasnih materijala sigurnijim alternativama, kroz ulaganja u inovativne i netoksične tehnologije
-
Povećanje međunarodne saradnje, uz podršku bogatijih država i globalnih institucija pogođenim zemljama
Bez ozbiljnog i sveobuhvatnog odgovora, svet se suočava sa ne samo zdravstvenom krizom, već i sa dugoročnim razaranjem intelektualnog, ekonomskog i društvenog kapitala.
Kao pojedinci, važno je da postanemo svesni prisustva olova u svojoj okolini. Male promene u svakodnevnom životu – poput kupovine posuđa sa sertifikatom o bezbednosti, izbegavanja tradicionalnih kozmetičkih proizvoda nepoznatog porekla, pravilnog rukovanja baterijama i elektronskim otpadom – mogu značajno smanjiti lični rizik. Na društvenom nivou, neophodno je vršiti pritisak na donosioce odluka kako bi se zakonski okvir unapredio i sproveo.
Olovo možda jeste nevidljivo, bez ukusa i mirisa – ali njegovi tragovi ostaju duboko u telima i životima miliona ljudi širom sveta. Zbog toga borba protiv izloženosti ovom toksičnom metalu mora biti prioritet – ne sutra, već danas.
