Danas smo odlučili pisati na temu Badnje večeri i onih starih običaja koji su naši preci smatrali jako bitnim za sreću, blagostanje i mir u godini koja je pred nama.
Badnje veče oduvek je bilo doživljavano kao poseban trenutak u životima ljudi, trenutak kada je sve usporavalo i kada se pažnja vraćala na ono što je zaista važno – porodicu. Nije to bila večer koja se provodi u žurbi ili u tuđim domovima, već ona koja se provodi u svom domu, okružen ljubavlju i tišinom, uz toplinu porodičnog okupljanja i tihe razgovore.
Ovaj trenutak predstavljao je prag između starog i novog, trenutak kada su svi obredi i rituali nosili duboko značenje. Smatralo se da je u Badnje veče bolje ostati kod kuće jer sreća ne dolazi iz tuđih domova, već se čuva unutar svog doma. Dom je bio središte svijeta, a porodica jedino društvo koje je bilo potrebno. Sve radnje, običaji i postupci tog dana imali su duboku simboliku i verovalo se da ostavljaju trag na celu narednu godinu.
- Novac i imovina bili su povezani s posebnim običajem na Badnji dan – nije se smelo trošiti novac jer bi to navodno moglo uzrokovati protok sreće tokom cele godine.
- Takođe, ništa se nije pozajmljivalo iz kuće, niti se išta iznosilo jer bi time sreća, blagostanje i prosperitet mogli otići zajedno sa tim predmetima.
- Oštri predmeti, poput noževa, makaza i igala, imali su posebno značenje jer su verovali da mogu preseći mir i harmoniju u domu. U nekim krajevima nož je simbolično zabadan iza vrata kako bi štitio dom.
- Đubre se nije smelo iznositi od Badnje večeri pa do naredna dva dana, jer su verovali da je sreća ušla u kuću zajedno s badnjakom.
Badnjak je zauzimao centralno mesto u ovom prazniku. U ranim jutarnjim satima, mladi hrast se sekao sa tri udarca i padao prema istoku. Verovalo se da je badnjak drvo koje su pastiri doneli Josifu i Mariji kako bi zagrejali pećinu u kojoj je rođen Isus. Tokom dana, badnjak je bio naslonjen uz kuću, a uveče je unesen u kuću posut žitom, kao želja za zdravlje, sreću i mir. Loženje badnjaka nije bio samo običan čin, već je to bio ritual sa dubokim poštovanjem i tišom molitvom za blagostanje.
- Na Badnje jutro kuća se pažljivo pripremala: podovi su se posipali slamom, a sto ukrašavao suvim i koštunjavim voćem.
- Slama je podsećala na Vitlejemsku pećinu, a verovalo se da će deca pijanjem mleka doprineti blagostanju u kući i da će životinje u dvorištu imati sreće i plodnosti.
Takođe, Badnji dan označava početak posta koji vodi ka Božiću, a sve ove radnje nisu samo fizičke pripreme doma, već i čišćenje duše. Badnji dan je dan u kojem se svi ponovo povezuju sa osnovnim vrednostima i vraćaju u svoje korene.
Posna večera na Badnje veče bila je obavezna, a iako je bila posna, bila je bogata i raznovrsna. Na trpezi su se obavezno nalazili pasulj, riba, pogača, pita i baklava. Trpeza je bila raznovrsna jer se verovalo da što više jela ima, to će nova godina biti plodnija. Ipak, suština ove večere nije bila u količini hrane, već u zajedništvu i nameri sa kojom su ljudi sedili zajedno za stolom.
Kako je večer odmicala, palile su se svijeće kao simbol svetlosti koju je Isus doneo svetu. Ulice su bile puste, a sokaci tihi. Svi običaji su ukazivali na to da ne treba ići u goste i da se ništa ne pozajmljuje od drugih. Badnje veče je bilo isključivo porodični praznik, a svi običaji su pozivali na ljubav, praštanje i prekidanje svađa.
Verovalo se i da mak koji se jede na Badnji dan donosi novac i materijalno blagostanje. Takođe, svi oni koji su se posvađali tokom godine, morali su se pomiriti, jer se smatralo da je to pravi duh praznika. Takođe, na Badnje veče postojala je tradicija da se supružnici simbolično udare rukom u slabinu kako bi kuća tokom godine bila vesela i zdravlja.
Iako mnogi od ovih običaja imaju paganske korene, oni su tokom vremena dobili hrišćansko značenje i opstali jer su ljudima davali osećaj reda i sigurnosti u vremenima nesigurnosti. Etnolozi često ističu da je smisao Badnje večeri u simbolici koja podseća ljude da zastanu, da se okupe i da obnove međusobne odnose.
Badnje veče nije samo o pravilima koja treba slepo poštovati, već o toplini doma, oprostu i ljubavi. Kada se praznik proslavi u miru, sa porodicom i čistog srca, tada svi običaji dobivaju svoje pravo značenje.
