U savremenom svetu, gde stres, loša ishrana i fizička neaktivnost postaju sve češći, jedna tiha ali uporna bolest polako, ali sigurno, ugrožava zdravlje miliona ljudi širom planete. Reč je o dijabetesu, hroničnom oboljenju koje ne bira godine ni pol, i koje, bez adekvatne kontrole, može dovesti do ozbiljnih i trajnih posledica po ljudski organizam.
Mnogi ovu bolest olako doživljavaju kao puko prisustvo povišenog šećera u krvi, ali realnost je daleko kompleksnija. Dijabetes utiče na gotovo sve telesne sisteme – od srca i bubrega, preko kože i očiju, pa sve do nerava i krvnih sudova. Ono što ga čini dodatno podmuklim jeste činjenica da često ne daje jasne simptome u početnim fazama, već se razvija postepeno, dok ne dosegne fazu kada su štete već ozbiljne.
Postoje tri glavne vrste dijabetesa:
-
Tip 1 dijabetes – Autoimuno oboljenje kod kojeg organizam prestaje da proizvodi insulin.
-
Tip 2 dijabetes – Najčešći oblik, gde telo ili ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne koristi efikasno.
-
Gestacijski dijabetes – Pojavljuje se tokom trudnoće i obično nestaje nakon porođaja, ali može ostaviti posledice.
Bez obzira na tip, zajednički im je hronično povišen nivo glukoze u krvi, što može postepeno izazvati oštećenje različitih tkiva i organa. Jedno od najugroženijih mesta, paradoksalno, često su – stopala. Upravo tu, gde najmanje očekujemo, mogu se pojaviti prvi znaci ozbiljnih komplikacija dijabetesa.
Posebno opasna komplikacija je dijabetička neuropatija. To je stanje u kojem dolazi do oštećenja živaca, najčešće kao posledica dugotrajnog visokog nivoa šećera. Živci postaju osetljivi, gube sposobnost pravilnog prenosa signala, a istovremeno dolazi i do oštećenja malih krvnih sudova koji ih hrane i obezbeđuju kiseonik. To može dovesti do raznih simptoma koji se javljaju najpre na ekstremitetima, naročito nogama.
Faktori rizika koji značajno povećavaju šansu za nastanak dijabetičke neuropatije su:
-
Loša kontrola glikemije
-
Genetska predispozicija
-
Gojaznost
-
Pušenje
-
Povišen krvni pritisak
-
Visok nivo masti u krvi
Prvi znaci neuropatije često se javljaju upravo na stopalima, i zato je od ogromne važnosti obratiti pažnju na sledeće simptome:
-
Bol, trnjenje, žarenje i utrnulost
Mnogi pacijenti opisuju da imaju osećaj kao da hodaju po iglama ili staklu. Neki navode osećaj kao da im je koža “u plamenu”, dok drugi, još opasnije, prestaju da osećaju bilo šta. Gubitak osećaja znači da osoba ne primećuje povrede, žuljeve ili infekcije, sve dok ne prerastu u ozbiljan problem. -
Razvoj čireva na stopalima (ulkusa)
Oko 15% osoba koje boluju od dijabetesa razviju čireve – otvorene rane koje teško zarastaju. Obično se pojavljuju na tabanima, prstima ili petama. Ukoliko se ne tretiraju blagovremeno, mogu se inficirati, a u najtežim slučajevima rezultirati amputacijom. Zbog toga je važno svakodnevno pregledati stopala. -
Atletsko stopalo – gljivična infekcija među prstima
Osobe sa dijabetesom imaju slabiju cirkulaciju i oštećene nervne završetke, što ih čini podložnijima infekcijama. Jedna od najčešćih je gljivična infekcija između prstiju, poznata kao atletsko stopalo. Prati je svrab, crvenilo, perutanje i pucanje kože, a ako se ne leči na vreme, može dovesti do bakterijskih komplikacija. -
Gljivice na noktima (onihomikoza)
Dijabetičari često imaju zadebljale, žućkaste ili lomljive nokte, a infekcija se može proširiti na celu nokatnu ploču. Ovaj oblik gljivične infekcije često počinje bezazleno – kao posledica lošeg rezanja noktiju ili lakše povrede, ali vremenom može prerasti u tvrdokornu i upornu infekciju. -
Gangrena
Kada dijabetes ozbiljno naruši dotok kiseonika i hranljivih materija do tkiva, može doći do gangrene – stanja u kojem deo tela doslovno umire. Najčešće pogađa prste, stopala, pa čak i cele udove. Gangrena predstavlja najviši stepen upozorenja da je bolest izmakla kontroli i često dovodi do amputacije.
Kako bi se izbegli ovako ozbiljni ishodi, ključno je preduzeti mere prevencije i kontrole. Evo šta možete učiniti kako biste zaštitili svoja stopala i celokupno zdravlje ako imate dijabetes:
-
Održavajte stabilan nivo šećera u krvi – pravilna ishrana, terapija i redovna kontrola glikemije su osnova.
-
Svakodnevno pregledajte stopala – posebno obratite pažnju na rane, crvenilo, promene na noktima i pojavu žuljeva.
-
Nosite udobnu obuću – birajte prozračne i mekane materijale, izbegavajte sintetičke tkanine i uske cipele.
-
Nikada ne hodajte bosi – ni kod kuće, ni napolju. I najmanja povreda može postati problem ako je ne primetite na vreme.
-
Redovno posećujte lekara i specijalistu za stopala (podijatra) – posebno ako već imate znake neuropatije.
-
Prestanite da pušite – pušenje dodatno sužava krvne sudove i pogoršava cirkulaciju.
-
Vodite računa o ishrani i telesnoj težini – višak kilograma opterećuje cirkulaciju i otežava kontrolu šećera.
-
Bavite se umerenom fizičkom aktivnošću – šetnje, plivanje i lagane vežbe mogu znatno doprineti boljoj kontroli bolesti.
Važno je napomenuti da briga o stopalima kod dijabetičara nije samo kozmetička mera, već ključna komponenta prevencije potencijalno opasnih komplikacija. Redovno održavanje higijene, pravilno sečenje noktiju i nošenje adekvatne obuće mogu sačuvati od ozbiljnih posledica kao što su infekcije i amputacije.
U zaključku, dijabetes ne mora da znači kraj kvalitetnog života, ali zahteva disciplinu, znanje i svakodnevno ulaganje u sopstveno zdravlje. Posebna pažnja treba da se usmeri ka nervnim završecima i cirkulaciji, jer su upravo oni prvi na udaru bolesti. Ukoliko se na vreme prepoznaju simptomi i reaguje odgovarajuće, moguće je značajno ublažiti tok bolesti i očuvati funkcionalnost stopala i celog tela.
Ne čekajte da simptomi postanu očigledni – reagujte ranije, jer vaše zdravlje nema rezervnu opciju.
