Danas ćemo pisati o jednoj zanimljivoj temi koja se odnosi na astronaute koji su doživjeli nepredviđene situacije. O ćemu se tačno radi možete da pročitate u nastavku..
Frank Rubio, astronaut NASA-e, postavio je rekord 2023. godine kada je proveo 371 dan na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), čime je postavio najduži svemirski let koji je ikada izveo Amerikanac. Ovaj izuzetni poduhvat nije bio samo izazov za Rubija, već je pružio ključne informacije o fizičkim i psihološkim uticajima dugotrajnog boravka u svemiru, koji će biti od velike važnosti za buduće misije, naročito one koje uključuju putovanja do Mars-a, koja mogu trajati i više od tri godine.
Fizički izazovi u svemiru
Boravak u mikrogravitaciji nije bio lak za Rubija. Prilagođavanje na okruženje bez gravitacije postavilo je mnoge fizičke izazove. Kičma mu je počela da se izdužuje, što je dovelo do fizičkih promena koje su uticale na njegov svakodnevni život. U mikrogravitaciji, mišići i kosti postaju slabiji zbog nedostatka gravitacije, zbog čega astronauti gube oko 1-2% koštane mase mesečno, dok gubitak mišićne mase može doseći čak 30%. Kako bi se borio protiv ovih problema, Rubio je svakodnevno vežbao dva i po sata koristeći specijalne sprave i uzimao suplementaciju koja je pomogla da sačuva snagu i zdravlje svojih kostiju i mišića.
Pored fizičkih promena, Rubio je iskusio i promene u metabolizmu koje su bile izazov za održavanje zdrave telesne mase. U mikrogravitaciji, telo je imalo mnogo manje potrebu za energijom, što je izazvalo teškoće u održavanju stabilnog metabolizma. Takođe, promene u mikrobiomu creva, usled konzumacije drugačije hrane i reciklirane vode, uticale su na njegov probavni sistem i imunitet. Ove promene mogu dugoročno uticati na varenje i mozak, što je deo istraživanja koje se nastavlja kako bi se bolje razumeo uticaj svemira na ljudski organizam.
Uticaj na nervni sistem i oči
Jedan od najzanimljivijih efekata dugog boravka u svemiru je njegov uticaj na nervni sistem. Dug boravak u mikrogravitaciji menja nervnu povezanost u mozgu, naročito u delovima odgovornim za pokret, ravnotežu i percepciju prostora. Struktura mozga se menja, a potrebno je tri godine da se povrati u prethodni oblik. Ove promene postavljaju izazove za astronauta i istraživače, jer će biti potrebno razviti tehnologije i strategije za očuvanje mentalnog zdravlja tokom dugih misija.
Takođe, izloženost svemirskoj radijaciji može ozbiljno uticati na oči astronauta. Krv se nakuplja u glavi, izazivajući otoke i smanjenje vida, što je često zabeleženo među astronautima na ISS-u. Mnogi astronauti se suočavaju sa smanjenjem oštrine vida, a neki od njih trpe i trajna oštećenja, što postavlja pitanje o tome kako najbolje zaštititi astronauta tokom dugih misija.
Povratak na Zemlju
Nakon 371 dan u svemiru, Rubio je sleteo u Kazahstansku stepu u kapsuli Sojuz MC-23, gde su ga spasilačka ekipa podigla jer je bio fizički iscrpljen zbog izloženosti mikrogravitaciji. Iako je njegov povratak na Zemlju bio emotivan, Rubio je znao da je njegovo iskustvo neprocenjivo za buduće svemirske misije. Naučnici će koristiti podatke sa njegovih medicinskih testova da bi astronautima omogućili da budu bolje pripremljeni za duže misije, kao što su one prema Marsu. Ovo iskustvo takođe naglašava potrebu za daljim istraživanjima u oblasti fizičkih, psiholoških i bioloških promena koje nastaju tokom dugih misija u svemiru.
Budućnost svemirskih misija
Frank Rubio je svojom izuzetnom misijom postavio neprocenjivu osnovu za istraživanje svemirskih uticaja na ljudski organizam. Iako je bio izuzetno oslabljen nakon dugotrajnog boravka u svemiru, njegova misija je pružila dragocene uvide za naučnike i inženjere koji rade na novim tehnologijama i strategijama za fizičko i mentalno zdravlje astronauta koji će biti izloženi dugim misijama u svemiru.
Rubio je svojim iskustvom otvorio vrata za dalja istraživanja koja će omogućiti astronautima da budu bolje pripremljeni za izazove koje svemir nosi. Kako se misije produžuju i ljudska istraživačka prisutnost u svemiru postaje realnost, istraživanje i prilagođavanje ljudskog organizma novom okruženju nastaviće biti ključno za sigurnost i uspeh budućih misija. Ovaj poduhvat predstavlja samo početak novih saznanja koja će oblikovati budućnost istraživanja svemira.
