U današnjem članku smo za Vas pripremili par savjeta jednog poznatog i priznatog psihologa koji su jako jednostavni a mogu da Vam otkriju neke stvari koje sami za sebe niste vjerovali niti znali..
- U savremenom svetu, ljudi su sve više skloni da se fokusiraju na ono što nemaju, na ono što im nedostaje, umesto da uoče ono što im je već dato. Ovakav pogled na život često vodi do osećaja nemoći, nezadovoljstva i stresa. Umesto da svakodnevno razmišljamo kroz prizmu „nemam“ i „ne mogu“, mnogo je zdravije, korisnije i životno ispunjenije da svoje misli usmerimo ka onome što imamo i šta smo sposobni da uradimo – „imam“ i „mogu“. Upravo takva promena perspektive može imati dubok i pozitivan uticaj na našu psihu i kvalitet života.
Zahvalnost kao osećanje i vrlina od davnina je prepoznata kao jedan od ključnih elemenata ličnog razvoja i međuljudskih odnosa. Još u antička vremena, mudraci su smatrali da je zahvalnost osnova dobrog i srećnog života. Danas, savremena psihologija i neuroznanost potvrđuju da su drevni mislioci bili u pravu. Studije pokazuju da zahvalnost pozitivno utiče na naše mentalno zdravlje, poboljšava odnose sa drugima, jača imunitet i umanjuje nivo stresa.
- Profesor psihologije Iva Maksimović objašnjava da postavljanje jednostavnog pitanja sebi – „Na čemu danas mogu biti zahvalna?“ – automatski aktivira naš mozak da traži pozitivne trenutke iz dana. Sama ova misaona radnja izaziva lučenje hormona sreće, bez obzira na to da li odmah pronađemo konkretan odgovor. Ako se osećaj zahvalnosti i zaista javi, dodatno se oslobađaju hormoni koji podižu raspoloženje i energiju.
Ova jednostavna praksa ima višestruke koristi:
-
Povećava osećaj samopouzdanja i zadovoljstva sopstvenim životom.
-
Omogućava lakše suočavanje sa svakodnevnim izazovima.
-
Smanjuje broj stresnih situacija i povećava emocionalnu otpornost.
-
Poboljšava kvalitet sna, naročito ako se zahvalnost izražava uveče pre spavanja.
Zahvalnost nije samo prolazan trenutak sreće – to je složena emocija koja se sastoji od više osnovnih osećanja, poput radosti, olakšanja i saosećanja. Nju ne osećamo samo prema ljudima, već i prema okolnostima, prirodi, životu, pa i nevidljivim silama u koje verujemo – bilo da je to Bog, svemir ili sudbina.
Važno je napomenuti da zahvalnost može biti spontana, ali i izazvana – i upravo tu leži njena snaga. Kada se svesno prisetimo dobrih stvari koje su nam se dogodile, automatski se stvaraju uslovi za bolje raspoloženje i dublju emocionalnu povezanost sa drugima.
Jedan od najefikasnijih načina za negovanje zahvalnosti jeste vođenje dnevnika zahvalnosti. Pre odlaska na spavanje, preporučuje se da zapišemo tri do pet stvari na kojima smo tog dana zahvalni. Pisanje pomaže da misli dobiju jasniji oblik, a sam proces donosi osećaj smirenosti i ispunjenosti.
Još jedan važan aspekt zahvalnosti jeste njeno izražavanje drugima. Kada nekome jasno i iskreno kažemo „hvala“, ne samo da u toj osobi budimo prijatna osećanja, već i u sebi pojačavamo osećaj međusobnog poverenja i povezanosti. Zahvalnost tada postaje most koji nas povezuje, a ne samo reč.
Zahvalnost ne mora biti velika gesta. Može se pokazati i kroz sitne trenutke – kroz osmeh, pogled, rečenicu, mali znak pažnje. Takvi trenuci često znače mnogo više nego što možemo da pretpostavimo.
Na kraju, važno je zapamtiti sledeće: svaki dan je prilika da budemo zahvalni. I u dobru i u lošem, zahvalnost nas može voditi ka unutrašnjem miru i kvalitetnijem životu. To je moćna navika koju vredi negovati – jer kada postanemo svesni svega što već imamo, tek tada uviđamo koliko smo zapravo bogati.
