Proćitajte saveat poznatog srpskog kardiologa ,unašem današnjem ćlanku,u nastavku saznajte više….
- Vežbanje je nesumnjivo jedan od najefikasnijih načina da očuvamo zdravlje, ali može postati i ozbiljan rizik ako mu pristupimo nepromišljeno. Upravo na to upozorava profesor dr Petar Otašević, renomirani srpski kardiolog i vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji ističe koliko je važno pre fizičkih aktivnosti obaviti osnovne zdravstvene provere. Njegova poruka je jasna: vežbanje je lek za telo, ali samo ako se koristi pametno i uz mere opreza.
Kako navodi, mnogi ljudi su uvereni da je odlazak u teretanu univerzalni recept za zdravlje, ali pretjerano i naporno vežbanje može preopteretiti organizam. Telo koje nije pripremljeno može reagovati burno, a rizik od srčanog udara i drugih komplikacija tada se značajno povećava. Zbog toga dr Otašević savetuje umerenost, pravljenje čestih pauza i postepeno podizanje intenziteta treninga, naročito kod osoba srednjih i starijih godina.
Pored fizičke aktivnosti, profesor podseća da veliku ulogu ima i ishrana. Trebalo bi izbegavati hranu bogatu mastima, šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima, jer upravo ona dodatno opterećuje srce i krvne sudove. Umesto toga, preporučuje se balansirana ishrana uz redovnu fizičku aktivnost od najmanje 150 minuta nedeljno. Ipak, to ne mora značiti sate provedene u teretani – brza šetnja, trčanje, vožnja bicikla ili čak penjanje uz stepenice mogu biti jednako delotvorni za zdravlje srca.
- Posebnu pažnju savetuje onima koji planiraju ozbiljnije treninge. Ako ste u srednjim godinama, pre nego što obujete patike i krenete u teretanu, obavezno proverite opšte zdravstveno stanje. To uključuje merenje krvnog pritiska, laboratorijske analize, EKG i ultrazvuk srca. Ove provere pomoći će da se na vreme otkriju potencijalni problemi i smanji rizik od komplikacija.
- Jedan od najvažnijih saveta koje dr Otašević daje odnosi se na maksimalnu srčanu frekvencu. Postoji jednostavna formula: od broja 220 oduzmite svoje godine i dobićete približan broj otkucaja srca koji vaš organizam može da podnese tokom fizičkog napora. Na primer, osoba od 50 godina trebalo bi da vežba u okviru frekvence od oko 170 otkucaja u minuti. Sve što prelazi te granice može biti znak da telo trpi preveliki stres i da je potrebno usporiti.
Pored toga, doktor upozorava na važnost slušanja signala koje nam telo šalje. Ako tokom treninga osetite bol u grudima, vrtoglavicu, slabost ili nedostatak daha, odmah stanite i obratite se lekaru. Ignorisanje ovakvih simptoma može biti kobno, naročito kod onih koji nisu navikli na veće fizičko opterećenje.
Iako mnogi veruju da je za zdravlje srca neophodno iscrpljivanje na spravama i obilno znojenje u teretani, stručnjak naglašava da je daleko važnije pronaći aktivnost koja vam prija i koju ćete moći da praktikujete dugoročno. Konzistentnost je važnija od intenziteta – mnogo je korisnije svakodnevno šetati pola sata nego povremeno se upuštati u iscrpljujuće treninge.
- Na kraju, profesor Otašević podseća da je srce mnogo više od običnog mišića koji pumpa krv – to je organ koji osluškuje ceo naš stil života. Stres, loša ishrana, nedostatak sna i fizička neaktivnost zajedno uništavaju njegovo zdravlje. Promenom ovih faktora moguće je značajno poboljšati funkciju srca i smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Njegova završna poruka je snažna i jasna: zdravlje nema alternativu. Svako od nas treba da preuzme odgovornost za svoje telo kroz pravilnu ishranu, umereno vežbanje i redovne lekarske provere. Na taj način možemo sebi obezbediti dug i kvalitetan život. Vežbanje jeste lek, ali samo kada se koristi na pravi način.
