Da li ste se ikada zapitali šta bi ste uradili prvo da se možete vratiti u djetinjstvo?U nastavku današnjeg članka vam prenosimo iskustva jednog anketara koji je slučajne prolaznike upitao upravo to pitanje ” Šta je to što biste prvo uradili da Vam je ponovo 7 godina”?
- Na društvenim mrežama se nedavno pojavila zanimljiva i emocionalno snažna objava koja je brzo izazvala mnoštvo reakcija i komentara. Pitanje je bilo jednostavno, ali duboko: „Probudili ste se kao sedmogodišnjak. Poslednje decenije vašeg života bile su samo san. Šta biste prvo uradili?“
Na prvi pogled, neko bi možda očekivao odgovore koji se tiču igračaka, detinjih radosti, letovanja, omiljenih crtanih filmova ili nestašluka sa drugarima. Međutim, odgovori su većinom otišli u jednom potpuno drugačijem, dubljem pravcu. Ljudi su najčešće pisali istu stvar – zagrlili bi svoje roditelje. Neki bi požurili da zagrle brata ili sestru, bake i deke, ili jednostavno da sede u kuhinji i slušaju poznate, svakodnevne glasove koje više ne čuju.
- Ova vrsta odgovora govori mnogo o ljudskoj prirodi i o tome koliko kasno shvatimo prave vrednosti. Kada smo deca, često uzimamo zdravo za gotovo ono što nam je svakodnevno dostupno – porodični obroci, bezbednost roditeljskog doma, utešni zagrljaji, razgovori pred spavanje. Tada ne možemo da pojmimo koliko su ti trenuci zapravo dragoceni, jer ih imamo u izobilju. Ali kako godine prolaze, život nas sve više udaljava od toga, i tek kad nešto izgubimo – u ovom slučaju vreme – postanemo svesni šta nam je najviše nedostajalo.
U odgovorima korisnika nije bilo reči o materijalnim stvarima, već o neprocenjivim ljudskim emocijama i vezama. Mnogo puta je ponovljena poruka da bi sve poklone sveta zamenili za još jedan poljubac majke, za očev savet, za večeru s porodicom ili smeh bez ikakvog posebnog povoda. Ljubav, pažnja i zajedništvo pokazali su se kao najvažnije vrednosti koje se pamte i koje ostaju.
- Ova diskusija je, na neki način, postala kolektivno prisećanje na ono što često previdimo dok jurimo kroz život. Postala je podsetnik da se istinska sreća krije u sitnicama koje čine svakodnevicu. Da ni luksuz, ni uspeh, ni novac ne mogu da zamene osećaj doma i bliskosti.
Naravno, među komentarima bilo je i duhovitih, koji su uneli dozu lakomislenosti u ovu priču – neki su rekli da bi odmah investirali u Fejsbuk, kupili akcije Epla ili uložili u bitkoin. Humor je uvek prisutan, ali čak i takvi odgovori ukazuju na to da bismo, da znamo ono što znamo sada, drugačije vrednovali vreme i izbore koje pravimo.
- Ne možemo se vratiti u detinjstvo, ali možemo učiti iz njega. Možemo, danas, da pozovemo roditelje, da zagrlimo svoje dete, da kažemo voljenima koliko nam znače. Jer ono što ostaje u pamćenju nisu ni diplome ni kuće ni putovanja, već osećaji. A najduže se pamte oni koji su nas činili sigurnim i voljenim.
U vremenu kada nas tehnologija, brz način života i stalne obaveze odvlače od suštine, ovakva pitanja i odgovori bude ono najdublje u nama. Možda i vama daju razlog da na trenutak zastanete i zapitate se – šta biste uradili da opet imate sedam godina? Možda je pravo pitanje: šta ćete učiniti danas, dok još imate priliku?
