U savremenom svetu, gde se sve veći broj ljudi trudi da vodi računa o svom zdravlju i ishrani, može se primetiti kako se mnoge prehrambene navike menjaju. Ljudi sve češće biraju proizvode koji se reklamiraju kao “zdravi”, uverenjem da time čine nešto dobro za svoje telo. Međutim, u toj potrazi za zdravim izborima, neretko dolazi do pogrešnih zaključaka, jer mnoge od tih “zdravih” namirnica kriju sastojke koji mogu imati negativne posledice po zdravlje. Osvrnućemo se na šest popularnih namirnica koje se u javnosti često predstavljaju kao korisne, ali zapravo mogu biti prevarant u tanjiru.
Počnimo sa prvom – sušenim voćem. Na prvi pogled, sušeno voće deluje kao idealan međuobrok: prirodnog je porekla, bogato je vlaknima i sadrži vitamine. Međutim, ono što mnogi zanemaruju jeste da se tokom procesa sušenja iz voća uklanja voda, čime se povećava koncentracija prirodnog šećera i kalorija. Na primer, šalica grožđica može sadržati i do 116 grama šećera, dok ista količina svežeg grožđa ima svega 15 grama šećera. Ova razlika je ogromna i može imati veliki uticaj na nivo šećera u krvi, posebno ako se ove količine konzumiraju svakodnevno, a bez kontrole porcija. Takođe, mnoge komercijalne verzije sušenog voća dodatno su zaslađene, čime se gubi ono što bi suštinski trebalo da bude njegova prednost – prirodnost.
Sledeća stavka na spisku jeste granola, često percipirana kao zdrava opcija za doručak ili kao užina u toku dana. No, kada se malo dublje zagrebe ispod površine, jasno je da granola, posebno ona iz supermarketa, može biti sve osim dijetalna. U njenom sastavu nalaze se velike količine šećera, sirupa i meda, koji se dodaju radi ukusa i teksture. Iako u sebi sadrži orašaste plodove i semenke, koji su inače bogati korisnim mastima, ti isti sastojci mogu doprineti povećanom unosu kalorija, a time i mogućem dobijanju na težini. Problem je u tome što mnogi konzumiraju granolu u znatno većim količinama nego što bi trebalo – zaboravljajući da se u samo nekoliko kašika može naći i preko 300 kalorija.
Na trećem mestu se nalaze energetske pločice, popularne među onima koji su u pokretu i žele brz i “zdrav” zalogaj. Ipak, realnost je da su mnoge od tih pločica gotovo ekvivalent slatkišima, kako po količini šećera, tako i po masnoćama i kalorijama. Standardna energetska pločica može sadržati 200 do 300 kalorija, a neretko više od 90% ukupnih ugljenih hidrata dolazi upravo iz šećera. Uz to, te pločice često ne pružaju dugotrajnu sitost – nakon kratkotrajnog naleta energije dolazi brzi pad, koji izaziva novu potrebu za hranom. Umesto korisnog međuobroka, ovde se zapravo radi o energetskoj zamci.
Sličan problem se javlja i sa pločicama od žitarica. Iako ih mnogi doživljavaju kao idealno rešenje za doručak, jer su lako dostupne i praktične, istina je da su one često bogatije šećerom nego mnogi deserti. Ove pločice često sadrže dodatke kao što su čokoladne mrvice, cimet ili sušeno voće, koji dodatno podižu njihov kalorijski sadržaj. Ono što je najopasnije jeste da se konzumiraju u jutarnjim satima, kada telo još uvek pokušava da uspostavi ravnotežu nakon sna, i tada nagli unos šećera može izazvati energetske oscilacije tokom dana. Umesto da dan počne uravnoteženo, telo se suočava s brzim skokovima i padovima šećera u krvi.
Još jedan proizvod koji se često smatra zdravim, ali zapravo može biti varljiv, jeste smrznuti jogurt. U poređenju sa klasičnim sladoledom, smrznuti jogurt deluje kao manje kalorična i osvežavajuća opcija. Međutim, u većini slučajeva, količina šećera u smrznutom jogurtu premašuje onu u tradicionalnim sladoledima. Uz to, iako reklame često ističu prisustvo voća, u realnosti se ono javlja u minimalnim količinama, i često je prerađeno, a ne sveže. Kada se na sve to doda i izbor preliva, glazura i dodataka, jasno je da ovaj desert lako može preći granicu zdrave poslastice i postati jedan od skrivenih uzroka problema sa težinom i metabolizmom.
Na kraju, dolazimo do nemasnih prelivâ za salatu. Na prvi pogled, ovi proizvodi deluju kao savršen izbor za one koji žele smanjiti unos masti, ali malo ko zna da su oni zapravo bogati šećerima. Kako bi nadoknadili manjak ukusa koji dolazi uklanjanjem masti, proizvođači u ovakve proizvode često dodaju šećere, aditive i zgušnjivače. Time se stvara iluzija zdravog obroka, dok se zapravo konzumira dodatna količina rafinisanih ugljenih hidrata koja može negativno uticati na šećer u krvi, ali i ukupni dnevni unos kalorija. Konzumiranje ovakvih preliva u velikim količinama može imati direktne posledice na metabolizam, naročito kod osoba koje već imaju problema sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom.
Uzimajući sve navedeno u obzir, može se napraviti lista ključnih zaključaka koju bi bilo korisno zapamtiti:
-
Prirodno ne znači uvek zdravo – mnogi proizvodi koji nose etiketu “prirodno” sadrže skrivene količine šećera i nezdravih masti.
-
Reklama je često zavaravajuća – proizvodi koji se promovišu kao “fit”, “light” ili “zdravi” ne moraju imati nutritivne vrednosti koje obećavaju.
-
Čitanje deklaracija je ključno – samo detaljnim pregledom sastava proizvoda moguće je dobiti realnu sliku o njegovom uticaju na organizam.
-
Veličina porcije ima veliki značaj – čak i zdrava namirnica može postati štetna ako se konzumira u prekomernim količinama.
-
Celovite, neprerađene namirnice su najbolji izbor – voće, povrće, integralne žitarice i nemasni proteini ostaju najpouzdaniji izvor hranljivih materija.
Na kraju, umerenost i informisanost su dva najvažnija saveznika u borbi za očuvanje zdravlja kroz ishranu. Umesto oslanjanja na proizvode koji se kroz marketing predstavljaju kao korisni, mnogo je sigurnije izabrati sveže, neprerađene namirnice koje telo prepoznaje i koristi bez negativnih posledica. Iako može biti primamljivo posegnuti za granolom, pločicama ili “light” prelivima, istina je da su to često vukovi u jagnjećoj koži kada je u pitanju nutritivna vrednost.
Zdravlje se gradi svakim zalogajem, a pravi izbori počinju – sa znanjem.
