Jedan od najčešćih, a ujedno i najpodmuklijih uzroka problema sa želucem jeste prisustvo Helicobacter pylori – bakterije koja se, iako mikroskopski mala, ponaša kao veliki neprijatelj zdravlja probavnog sistema. Ona deluje tiho, često bez izraženih simptoma u početku, ali s vremenom može izazvati ozbiljne i dugotrajne komplikacije ukoliko se ne prepozna i ne leči pravovremeno.
Radi se o spiralno oblikovanoj bakteriji koja ima jednu vrlo posebnu osobinu – sposobna je da preživi i funkcioniše u veoma neprijateljskom, kiselom okruženju želuca. To je čini posebno otpornom i u velikoj meri zaslužnom za nastanak hroničnih upala sluzokože, čireva, a u ekstremnim slučajevima, njen uticaj može doprineti razvoju karcinoma želuca.
Prema najnovijim medicinskim procenama, više od 50% svetske populacije nosi ovu bakteriju, često i bez sopstvene svesti o njenom prisustvu. Širenje infekcije je veoma lako i može se desiti na različite načine. Najčešći putevi prenosa uključuju:
-
Konzumaciju kontaminirane hrane
-
Pijenje zagađene vode
-
Direktan kontakt sa zaraženom osobom, najčešće putem pljuvačke, poljubaca ili korišćenja zajedničkog pribora za jelo
-
Nedovoljna ili neadekvatna higijena ruku
Upravo zbog te lake prenosivosti, infekcija se najčešće stiče još u detinjstvu, naročito u sredinama sa nižim higijenskim standardima. To znači da je značajan broj ljudi zaražen od ranog uzrasta, a da to ni ne zna.
Helicobacter pylori ne izaziva simptome odmah. Njeno prisustvo može proći nezapaženo čak i godinama. Ali kada počne da izaziva probleme, oni se najčešće manifestuju kroz:
-
Bol u gornjem delu stomaka – osećaj pečenja, žarenja ili pritiska koji se javlja pre ili posle jela.
-
Nadimanje i prekomerni gasovi – često se povezuju sa lošom probavom, ali mogu biti znak prisustva bakterije.
-
Mučnina, a u nekim slučajevima i povraćanje – ponekad sa primesama krvi.
-
Smanjen apetit – bez jasnog razloga dolazi do gubitka želje za hranom.
-
Neobjašnjivo mršavljenje – kao posledica loše apsorpcije hranljivih materija i smanjenog unosa hrane.
U nekim težim oblicima infekcije, simptomi mogu uključivati i tamnu stolicu (što može ukazivati na unutrašnje krvarenje) ili čak anemiju, zbog gubitka gvožđa usled mikroskopskog krvarenja u želucu.
Ono što ovu bakteriju čini posebno opasnom nije samo njena otpornost na kiseline, već i to što vremenom stvara enzim ureazu, koji razgrađuje ureu u želucu i stvara amonijak, neutralizujući želudačnu kiselinu oko bakterije. Tako sebi stvara zaštitno okruženje i omogućava dugotrajno preživljavanje u organu koji bi u normalnim uslovima uništio većinu drugih mikroorganizama.
Zbog te sposobnosti adaptacije, H. pylori može postojati godinama u organizmu pre nego što izazove osetne smetnje. Međutim, to ne znači da je neaktivna – ona polako, ali sigurno oštećuje sluzokožu želuca, što vodi ka razvoju:
-
Hroničnog gastritisa – upala želudačne sluzokože koja izaziva bol, mučninu i nelagodnost.
-
Peptičkog ulkusa – otvorene rane na sluzokoži želuca ili dvanaestopalačnog creva.
-
Atrofičnog gastritisa – dugotrajan oblik upale koji može smanjiti proizvodnju želudačne kiseline.
-
Displazije i raka želuca – u najtežim i najzanemarenijim slučajevima.
Zbog svega navedenog, pravovremena dijagnoza je od izuzetne važnosti. S obzirom da simptomi mogu biti nespecifični ili blagi, mnogi ljudi greše misleći da se radi o prolaznim stomačnim tegobama.
Dijagnostika infekcije Helicobacter pylori je danas znatno olakšana i dostupna kroz sledeće metode:
-
Test daha – pacijent pije tečnost koja sadrži ureu, a zatim izdiše u aparat koji meri prisustvo produkata razgradnje uree, što ukazuje na prisustvo bakterije.
-
Krvni test – otkriva prisustvo antitela, ali ne razlikuje aktivnu od ranije infekcije.
-
Analiza stolice – može direktno otkriti prisustvo bakterije.
-
Gastroskopija sa biopsijom – invazivniji, ali najprecizniji metod, jer omogućava direktan uvid u stanje želuca i uzimanje uzorka tkiva.
Ukoliko se potvrdi infekcija, pristupa se lečenju koje najčešće uključuje kombinaciju antibiotika i lekova koji smanjuju lučenje želudačne kiseline, poput inhibitora protonske pumpe. Terapija obično traje od 7 do 14 dana, a ključ uspeha je u strogoj doslednosti i pravilnom sprovođenju terapijskog protokola.
Nakon lečenja, preporučuje se ponovna kontrola kako bi se potvrdilo da je bakterija uspešno eliminisana. To je naročito važno jer je Helicobacter pylori poznata po tome što može razviti otpornost na određene antibiotike, pa neuspeh terapije zahteva drugi pristup.
Osim terapije, postoji niz preventivnih mera koje mogu smanjiti verovatnoću zaraze:
-
Redovno i temeljno pranje ruku, naročito pre jela i nakon korišćenja toaleta.
-
Konzumacija prokuvane ili flaširane vode u neproverenim sredinama.
-
Izbegavanje konzumacije hrane sa ulice ili iz nehigijenskih izvora.
-
Ne deljenje pribora za jelo, čaša i četkica za zube sa drugim osobama.
-
Obrada hrane na odgovarajućoj temperaturi, naročito mesa i morskih plodova.
Zdravlje želuca direktno utiče na celokupno zdravlje organizma. Kada je digestivni sistem izložen stalnim upalama i oštećenjima, dolazi do slabije apsorpcije hranljivih materija, pada imuniteta i većeg rizika za razvoj ozbiljnih sistemskih bolesti.
Zato je od presudne važnosti ne zanemariti signale koje telo šalje. U slučaju nelagodnosti u želucu, gubitka apetita ili učestalih mučnina, pametno je zatražiti stručni savet i sprovesti neophodne testove.
Helicobacter pylori možda jeste nevidljiva golim okom, ali njeno prisustvo može ostaviti velike posledice na zdravlje ukoliko se ne prepozna i ne leči. Edukacija, prevencija i briga o higijeni ostaju ključni saveznici u borbi protiv ove tihe, ali veoma prisutne bakterije.
