Infarkt je jako česta pojava koja u zadnje vrijeme ne bira ni spol ni dob,u slučaju da ga odživite Vi ili neko Vaš blizak dobro bi bilo da budete upućeni koja je to prva pomoć koju možete pružiti unesrećenom i time spasiti život.U nastavku današnjeg članka smo Vam pisali upravo o tome..
- Srčani udar je jedno od najopasnijih medicinskih stanja koje može zadesiti čoveka, a često se događa iznenada i bez upozorenja. Iako dolazi naglo, postoje konkretni koraci koje svako od nas može preduzeti da bi povećao šanse za preživljavanje i ublažio moguće posledice. Poznavanje osnovnih simptoma i reakcija u tim trenucima može biti presudno.
Kada dođe do srčanog udara, reč je o trenutku u kom dolazi do prekida dotoka kiseonika u deo srčanog mišića, usled blokade arterije. Bez blagovremene medicinske intervencije, ovaj deo srca počinje da odumire, što može dovesti do trajnog oštećenja ili smrti. Simptomi na koje treba odmah obratiti pažnju uključuju snažan pritisak ili bol u grudima koji traje duže od nekoliko minuta, otežano disanje, pojačano znojenje, slabost, mučninu, pa čak i vrtoglavicu.
- Važno je reagovati brzo. Prva i najvažnija stvar koju treba uraditi jeste pozvati hitnu pomoć. U međuvremenu, postoje jednostavne, ali potencijalno spasonosne tehnike koje mogu pomoći da se stanje stabilizuje dok se ne dobije stručna medicinska pomoć.
Jedna od preporučenih metoda jeste tehnika dubokog disanja u kombinaciji sa snažnim kašljanjem. Ova strategija se temelji na tome da dubokim disanjem povećavamo količinu kiseonika u plućima, dok kašalj stvara pritisak na grudni koš i srce, što može pomoći u održavanju cirkulacije krvi i održavanju otkucaja srca. Iako ovo nije zamena za reanimaciju, u nekim slučajevima može pomoći u održavanju osnovnih funkcija organizma dok ne stigne medicinska pomoć.
- Ova tehnika može biti posebno korisna u situacijama kada je osoba sama i oseća da dolazi do gubitka svesti ili izraženog nepravilnog rada srca. Duboko udahnuti, a zatim snažno zakašljati svakih 2 do 3 sekunde – ovaj postupak može pomoći u održavanju srčanog ritma na nekoliko minuta.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, milioni ljudi širom sveta godišnje dožive srčani udar, a značajan broj njih nažalost ne preživi upravo zbog kašnjenja u reakciji ili nedostatka osnovnog znanja o tome kako postupiti u kriznom trenutku. U Srbiji se procenjuje da oko 10.000 ljudi godišnje pretrpi srčani udar, a muškarci stariji od 40 godina predstavljaju najrizičniju grupu.
- Zbog svega navedenog, edukacija o simptomima i reakcijama na srčani udar od izuzetne je važnosti. Takođe, jednako važno je ulagati u prevenciju. Održavanje zdravog načina života, redovni lekarski pregledi, fizička aktivnost, pravilna ishrana, kontrola krvnog pritiska i šećera u krvi, kao i prestanak pušenja i umanjena konzumacija alkohola značajno smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Učenje i usvajanje osnovnih tehnika prve pomoći, poput vežbi disanja i kašlja u kritičnim momentima, mogu pomoći da se zadrži svest i osnovne funkcije organizma do dolaska stručne pomoći. Ovo znanje može biti razlika između života i smrti – ne samo za nas, već i za ljude u našem okruženju.
- Na kraju, važno je da svako od nas bude svestan odgovornosti prema sopstvenom zdravlju. Srce je motor našeg tela, i kao takvo zaslužuje našu punu pažnju, negu i brigu. Redovnim praćenjem zdravstvenog stanja, preventivnim merama i pravovremenom reakcijom u slučaju simptoma, možemo značajno povećati šanse za dug i zdrav život.
