Naš mozak, centralni organ ljudskog tela i komandni centar svih naših fizičkih i mentalnih aktivnosti, često ostaje zanemaren kada govorimo o svakodnevnim navikama i izborima. Iako je on temelj našeg zdravlja i blagostanja, ponašamo se prema njemu kao da je neuništiv. Realnost je, međutim, potpuno drugačija. Svakodnevni izbori, bilo da je reč o načinu ishrane, količini sna ili nivou stresa, direktno oblikuju kako naš mozak funkcioniše – i u sadašnjosti, i u budućnosti.
Zamislite da vozite automobil dok istovremeno telefonirate. U tom trenutku ne trpi samo vaša pažnja – mozak direktno strada. Slično važi za konzumiranje duvana i alkohola, koji ostavljaju duboke i dugoročne posledice na moždane ćelije. Dugotrajno izlaganje stresu, što je u današnjem svetu gotovo pravilo, dodatno pogoršava situaciju. Na sreću, dobra vest je da promene životnih navika mogu ne samo sprečiti propadanje, već i poboljšati stanje mozga.
Jedan od najvažnijih činilaca za očuvanje zdravlja ovog vitalnog organa jeste ishrana. Ne radi se samo o tome šta jedemo, već i kada, kako i u kom okruženju to činimo. Mozak “voli” određene nutrijente, a drugi mu ozbiljno smetaju.
Prema rečima poznatog neurohirurga dr Aleksandra Vlad Ciuree, stručnjaka sa više od pet decenija iskustva i impresivnom karijerom sa preko 23.000 operacija mozga, postoje tri jednostavne, ali moćne stvari koje mozak obožava:
-
Čokoladu (naravno, tamnu i umerenim količinama)
-
Vodu
-
Osmeh
Ove tri komponente, koje su lako dostupne svakome, imaju moć da pokrenu moždane procese, poboljšaju raspoloženje i cirkulaciju, i očiste mentalni prostor. Konkretno, tamna čokolada, bogata flavonoidima, doprinosi boljoj cirkulaciji u mozgu i može pozitivno uticati na kognitivne sposobnosti – naravno, ako se konzumira s merom. Prekomerna konzumacija šećera ima suprotan efekat i može izazvati oštećenja u strukturama mozga zaduženim za pamćenje i pažnju.
Jedan od najvećih problema savremenog života je prekomerna upotreba tehnologije. Gledanje televizora, konstantno skrolovanje po telefonu, višesatni rad za računarom – sve to umanjuje sposobnost za autentičnu ljudsku interakciju. Kako ističe dr. Ciurea, društvene mreže su postale zamena za realne odnose, ali to je pogrešan pravac. Ljudsko biće nije stvoreno da živi izolovano. Mi smo bića zajednice, a emocionalna povezanost sa drugima ne samo da hrani srce, već i štiti mozak.
Upravo zbog toga, jutarnje navike imaju značajnu ulogu u održavanju mentalnog zdravlja. Evo kako izgleda idealan početak dana za vaš mozak:
-
Probudite se malo ranije nego što je neophodno.
-
Otvorite prozor i udahnite duboko nekoliko puta.
-
Uradite nekoliko laganih vežbi (istezanje, nekoliko čučnjeva, pokreti ruku).
-
Popijte dve čaše vode sobne temperature.
Ove jednostavne, ali efikasne radnje mogu imati snažan efekat na budnost, cirkulaciju i ravnotežu hormona. Voda posebno ima moć da “probudi” vaš probavni sistem i stavi organizam u pokret bez stresa.
San je sledeći važan stub zdravog mozga. Tokom sna dolazi do regeneracije nervnih veza, selekcije informacija koje ste tokom dana prikupili, i rešavanja podsvesnih problema. Bez kvalitetnog sna, vaše sposobnosti donošenja odluka i rešavanja izazova ozbiljno su ugrožene. Neispavan mozak je podložan greškama, impulsivnim reakcijama i lošem pamćenju.
Zatim, dolazimo do štetnih navika koje se često podrazumevaju: pušenje, alkohol, brz i stresan doručak. Sve ove aktivnosti direktno utiču na kognitivne procese. Umesto da dan započnete haotično, dr. Ciurea preporučuje miran i tih doručak, bez buke, bez televizora, bez telefona. Tako organizam, i posebno mozak, dobija priliku da se koncentriše i “našteluje” za ceo dan.
Ishrana, naravno, igra ključnu ulogu u svakodnevnom funkcionisanju mozga. Evo nekoliko preporuka koje bi trebalo ugraditi u svoju rutinu:
-
Izbegavati previše masti i teške obroke, posebno kasno uveče.
-
Umereno konzumirati kvalitetno meso – naročito ribu i ćuretinu.
-
Ograničiti unos soi i začina koji mogu nadražiti nervni sistem.
-
Uvrstiti tamnu čokoladu i med visokog kvaliteta u ishranu – oni podstiču mentalnu jasnoću i stabilnost raspoloženja.
Večernji obrok takođe zaslužuje pažnju – prejedanje je česta greška. Mozgu nije potrebna ogromna količina hrane, već kvalitetna i balansirana ishrana. Takođe, gazirani napici i razni zaslađivači dodatno opterećuju mozak i remete njegov ritam.
Mnogi ljudi oslanjaju se na kafu kako bi se razbudili ili povećali produktivnost. U tome nema ništa loše, ali samo ako se kafa pije polako i umereno. Najbolje vreme za konzumaciju kofeina su periodi od 10:00 do 12:00, kao i od 16:00 do 18:00 – tada je mozak prirodno najaktivniji.
Ipak, ni hrana ni piće nisu dovoljni ako zaboravimo na ono što mozak najviše voli – sreću i osmeh. Osmeh je prirodni “pokretač” dobrog raspoloženja i hormonske ravnoteže. Smejanjem se luči dopamin, hormon zadovoljstva, a smanjuje se nivo kortizola – hormona stresa.
Dr. Ciurea preporučuje da svi naučimo da se izvučemo iz tuge i naučimo uživati u malim stvarima. Trenutke svakodnevne monotonije treba ispuniti aktivnostima koje angažuju i stimulišu mozak. Evo nekoliko korisnih primera:
-
Komunikacija sa ljudima uživo
-
Učenje novih jezika ili veština
-
Rešavanje logičkih zadataka ili zagonetki
-
Čitanje knjiga i gledanje edukativnih filmova
Ove aktivnosti su više od hobija – one su mentalna gimnastika koja usporava starenje mozga i smanjuje rizik od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove.
Ne treba zaboraviti ni važnost kretanja. Fizička aktivnost je možda najmoćniji prirodni lek za mozak. Bilo da se radi o šetnji, plesu ili vožnji bicikla, pokret direktno poboljšava dotok krvi u mozak i stimuliše rast novih neuronskih veza. Pored toga, putovanja, čak i ona kratka, stimulišu mozak izlaganjem novim informacijama i iskustvima, što održava mentalnu svežinu i fleksibilnost.
Na kraju, ali ne manje važno, spavanje mora biti kvalitetno i dovoljno dugo – minimum šest sati. Tokom sna, mozak se “čisti” od nakupljenih toksina, resetuje sistem, i priprema se za naredni dan.
