Nepravedno zapostavljeno a jako ukusno i zdravo povrće.Bob ili grašak je nekada bio neizostavan na našim stolovima a sada ga rijetko tko sadi ili sprema u nastavku pročitajte više o ovoj jako hranjivoj namirnici.
- Poreklo boba vodi se iz oblasti centralne i centralne Azije, odakle se proširio prema Mediteranu, a tragovi njegovog uzgajanja postoje čak i u praistorijskoj Evropi. U srednjoj Evropi poznat je još iz doba bakra, a na obalama Kaspijskog mora postoje dokazi da su ga ljudi uzgajali pre više od četiri milenijuma. Slovenska plemena su, prema pretpostavkama, sa sobom donela seme boba tokom velike seobe naroda, čime je ova biljka postala deo balkanske agrokulture.
U periodu srednjeg veka, sve do otkrića Amerike, bob je imao izuzetno važno mesto u ishrani ljudi. Bio je osnovna namirnica i često je služio i kao stočna hrana. Na Balkanskom poluostrvu bio je cenjen ne samo zbog svoje hranljive vrednosti, već i zbog otpornosti i jednostavnosti uzgoja. Posebno su ga koristili u manastirima, gde se pripremao kao deo postnih obroka. Međutim, krajem 19. veka, bob je polako počeo da gubi primat nad novim kulturama – prvenstveno pasuljem, ali i graškom i sočivom.
- Danas se bob retko sreće na pijacama ili u restoranima, a njegovo prisustvo je svedeno na bašte zaljubljenika u starinske sorte i entuzijaste zdrave ishrane. Ipak, iako skrajnut, bob poseduje izuzetne nutritivne vrednosti koje mu daju mesto među najzdravijim biljkama koje možemo uzgajati i konzumirati.
Svojim blagim slatkastim i zemljanim ukusom, bob se koristi u različitim oblicima – svež, u obliku zelenih mahuna, ili kao suvo seme, koje se može konzervisati ili kuvati kao varivo. U prolećnim mesecima, čak i mladi listovi boba mogu se koristiti kao salata, što dodatno govori o njegovoj svestranosti.
- Ono što posebno izdvaja bob među mahunarkama jeste njegov bogat sastav. Pun je proteina, vitamina i minerala, a pritom je i energetski veoma vredna hrana. Sadrži značajne količine vlakana, folne kiseline, mangana, skroba, fosfora i vitamina B grupe. Zbog svega navedenog, bob je odlična zamena za meso i ribu, posebno u vreme kada su životinjski proteini često skupi ili teško dostupni.
Pored nutritivnih svojstava, bob poseduje i lekovite kvalitete. Čajevi pripremljeni od cvetova i mahuna boba tradicionalno se koriste za ublažavanje bolova kod izbacivanja bubrežnih kamenaca i upala mokraćnih puteva. Najnovija istraživanja otkrivaju da mlade mahune određenih sorti sadrže jedinjenja koja mogu imati povoljan efekat na osobe obolele od Parkinsonove bolesti, što ovoj biljci daje dodatnu vrednost u savremenoj medicinskoj praksi.
- Redovna konzumacija boba može doprineti smanjenju holesterola, pomoći pri regulaciji telesne težine i poboljšati opšte zdravstveno stanje organizma. Zahvaljujući visokom sadržaju vlakana, bob potpomaže varenje, a zbog proteina postaje važan saveznik u ishrani osoba koje ne konzumiraju meso. Takođe, postoje indicije da može doprineti jačanju imunog sistema i održavanju motoričkih funkcija.
Iako je danas gotovo zaboravljen, bob ne bi trebalo da ostane u zapećku. Njegova otpornost, jednostavnost uzgoja, bogatstvo hranljivih sastojaka i lekovitost čine ga biljkom vrednom pažnje, naročito u vremenu kada se sve više teži povratku prirodnoj ishrani i samostalnom uzgajanju hrane.
- Povratak boba na domaće trpeze ne bi bio samo čin očuvanja tradicije, već i ulaganje u zdravlje budućih generacija. Njegova istorija je duga, korisnost potvrđena, a ukus – jednostavan i autentičan, baš kao i sami krajevi iz kojih potiče.
