U životu nema ljepše i vrijednije stvari od prijateljstva,ali nisu sva prijateljstva baš tako iskrena takav je primjer i u današnjoj ispovijesti.
- Priča jedne mlade žene, objavljena na Reditu, privukla je veliku pažnju javnosti zbog situacije koja je u isto vreme i emotivna i konfliktna, ali i previše poznata mnogima – kada dobra namera i saosećanje prerastu u iscrpljujući odnos koji testira granice prijateljstva. Sve je počelo kada je autorka, 24-godišnjakinja, odlučila da pruži ruku pomoći svojoj staroj prijateljici iz studentskih dana. Poznavale su se već šest godina, nekada su bile cimerke na fakultetu, a nakon završetka studija svaka je krenula svojim putem, ostavši u kontaktu preko društvenih mreža.
U trenutku kada se prijateljica našla u teškom životnom periodu – bez posla i nakon bolnog raskida – obratila se autorki sa molbom da nekoliko dana provede kod nje kako bi „razbistrila glavu“. Iz saosećanja i osećaja dužnosti prema prijateljstvu, autorka je bez razmišljanja pristala da je primi. Međutim, boravak od nekoliko dana brzo se pretvorio u tri nedelje stalnog prisustva koje je počelo da utiče na svakodnevni život domaćice.
- Problem nije bio samo u dužini boravka, već u ponašanju gošće. Spavala je na njenom kauču, konzumirala hranu domaćice, koristila njene stvari i, što je najgore, remetila njen rad od kuće. U više navrata prekidala je radni dan autorke svojim problemima i dramama, i nije pokazivala nikakvu inicijativu da doprinese domaćinstvu, potraži posao ili planira svoj odlazak. Situacija je eskalirala onog trenutka kada je, tokom važnog poslovnog video-poziva, gošća u dnevnoj sobi puštala glasnu muziku i razgovarala s nekim preko svog telefona. U tom trenutku autorka je, kako kaže, „pukla“.
Rekla je prijateljici da mora da ode do kraja nedelje i čak joj ponudila da joj finansijski pomogne u plaćanju avionske karte. Međutim, prijateljica nije dobro prihvatila tu odluku. Optužila je autorku da je bezosećajna i da bi prava prijateljica bila uz nju „bez obzira na sve“. Počela je da objavljuje dvosmislene poruke na društvenim mrežama u kojima je implicirala da je razočarana i izdana. Autorka se, s druge strane, priznaje da je počela da se oseća krivom, iako je istovremeno bila emocionalno iscrpljena i frustrirana narušenim granicama i nedostatkom ličnog prostora.
- U svom postu, ona se obratila korisnicima Redita tražeći mišljenje – da li je pogrešila što izbacuje prijateljicu u takvoj situaciji? Komentari koji su usledili jasno su stali na njenu stranu. Većina korisnika istakla je da saosećanje ima svoje granice i da nikome nije obaveza da bude emocionalni jastuk drugima na svoju štetu. Neki su podelili slična iskustva i upozorili na obrasce ponašanja kod ljudi koji iskorišćavaju tuđu dobrotu, bez želje da aktivno rade na svom izlasku iz problema.
Jedan od komentatora je napisao da su „gosti kao riba – posle tri dana počinju da smrde“, naglašavajući da granice moraju da postoje čak i u najbližim odnosima. Drugi su istakli da prava podrška ne znači dopuštanje da vas neko emocionalno i fizički iscrpljuje bez imalo uzvraćanja. Pojedini su čak sugerisali da ovakva situacija može biti oblik emocionalne ucene, posebno ako neko koristi sažaljenje i „teško razdoblje“ da bi opravdao pasivnost i neodgovorno ponašanje.
- Ova ispovest otvara važno pitanje – gde povući granicu između empatije i samoodbrane? I dok je potpuno prirodno pomoći prijatelju u nevolji, jednako je važno sačuvati sopstveni mir i prostor. Jer, istinsko prijateljstvo ne bi trebalo da iscrpljuje, već da osnažuje obe strane.
