Neke uvrede bole više od same bolesti. Kad sam, sa pedeset osam godina, došla na hitnu sa bolom u vilici, mučninom i umorom kakav nikad nisam osjetila, mladi doktor me jedva pogledao. Pred punom čekaonicom rekao je: „Gospođo, vi ste samo jedna stara histeričarka. To je stres. Idite kući i popijte čaj.“ Otišla sam, ponižena. Sedam dana kasnije, u tri ujutro, na istu hitnu dovezli su njegovu majku. S istim simptomima. A ja sam bila jedina medicinska sestra u smjeni.
Sestra koja je došla kao pacijent
Zovem se Zina. Trideset dvije godine radim kao medicinska sestra, posljednjih deset na internom odjeljenju. Vidjela sam sve: srčane udare, moždane udare, ljude koji dođu „samo da provjere“, a ostanu na intenzivnoj. Ali kad si ti pacijent, sve znanje ti nekako ispari.
Jedne večeri, poslije smjene, osjetila sam nešto čudno:
- bol u vilici, kao zubobolja, a zubi su mi bili zdravi,
- mučninu i hladan znoj,
- umor toliki da nisam mogla ni čaj da skuham,
- i neki pritisak u leđima, između lopatica.
Nisam imala klasičan bol u grudima. Ali znala sam da su ovo ponekad simptomi srčanog udara kod žena. Pa sam, pola u strahu, pola u stidu, otišla na hitnu u našoj bolnici.
„Stara histeričarka“
Dežurni je bio mladi doktor, Eldin, specijalizant, tek mjesec dana na hitnoj. Arogantan, brz, s telefonom u ruci. Saslušao me pola minuta. Kad sam rekla da me boli vilica, nasmijao se. „Vilica? Pa idite zubaru.“
Rekla sam mu da sam medicinska sestra. Da znam da žene imaju drugačije simptome. Da molim samo jedan EKG i analizu krvi. On je spustio telefon, pogledao me od glave do pete i rekao, glasno, pred punom čekaonicom:
„Gospođo, ja sam ovdje doktor, ne vi. Vi ste samo jedna stara histeričarka koja je pročitala nešto na internetu. To je stres i menopauza. Idite kući, popijte čaj od kamilice i ne zauzimajte mjesto ljudima kojima stvarno treba pomoć.“
Neki ljudi u čekaonici su se nasmijali. Jedna starija žena je odmahnula glavom. Ja sam ustala, uzela torbu i izašla. Trideset dvije godine u toj bolnici. I izašla sam kao da sam kriva što sam došla.
Druga bolnica
Nisam otišla kući. Nazvala sam svoju koleginicu, sestru iz kardiologije u drugoj bolnici, u susjednom gradu. Rekla mi je: „Zina, sjedaj u taksi. Odmah.“ Tamo su mi uradili EKG i krvne nalaze. Doktor je pogledao rezultate i rekao samo: „Gospođo, vi imate srčani udar. Manji, ali srčani udar. Dobro je da niste otišli kući na čaj.“
Ugradili su mi stent. Tri dana kasnije, pustili su me kući. Dobro sam. Ali one riječi, „stara histeričarka“, nisu izlazile iz glave.
Noćna smjena
Sedam dana kasnije, bila sam ponovo na poslu. Doktori su mi preporučili lakši posao, pa sam te noći, zbog manjka osoblja, prebačena na hitnu, kao ispomoć. U tri ujutro, bila sam jedina sestra u smjeni. Dežurni doktor: Eldin.
Kad me ugledao, pocrvenio je. Nije rekao ništa. Ni ja.
U 3:20, hitna je dovezla stariju ženu, od šezdesetak godina. Blijeda, oznojena, držala se za vilicu. Iza nje, uplašen, utrčao je Eldin. „Mama? Mama, šta ti je?“ Bila je to njegova majka, Fikreta.
Isti simptomi
Gospođa Fikreta je, isprekidano, objasnila: od večeras je boli vilica, muka joj je, oblio je hladan znoj, i nikad nije bila ovako umorna. Isto. Riječ po riječ. Kao ja, prije sedam dana.
A Eldin je, panično, rekao ono što je i meni: „Mama, to je stres. Previše radiš. Popij nešto za smirenje, proći će.“ Htio je da joj da tabletu za smirenje i da je pošalje kući.
Stala sam između njega i majke. „Doktore, ne.“ Pogledao me iznenađeno. „Bol u vilici, mučnina, hladan znoj, umor, žena od šezdeset godina. To nije stres. To može biti srčani udar. Tražim EKG. Odmah.“
Eldin je zastao. U očima mu je bila panika. I nešto drugo. Sjetio se. „Zina… ja…“ „Sad nije vrijeme, doktore. Sad je vrijeme za vašu mamu.“
Šta smo uradili
Za sljedećih petnaest minuta, uradila sam ono što sam trideset dvije godine učila:
- postavila sam EKG. Pokazivao je promjene,
- uzela sam krv za srčane enzime i poslala je hitno u laboratoriju,
- po protokolu i uz Eldinovu potvrdu, dala sam joj terapiju koja se daje odmah kod sumnje na srčani udar,
- i nazvala sam dežurnog kardiologa, koji je stigao za dvadeset minuta.
Gospođa Fikreta je odmah prebačena u salu za kateterizaciju. Imala je začepljenu arteriju. Ugradili su joj stent. Kardiolog je kasnije, na hodniku, rekao Eldinu: „Da je otišla kući sa tabletom za smirenje, do jutra je ne biste imali.“
Hodnik u pet ujutro
U pet ujutro, Eldin je sjedio na hodniku, ispred sale, s licem u rukama. Kad sam prišla, ustao je. Oči su mu bile crvene. „Zina… sedam dana prije, uradio sam vama isto. I nazvao sam vas…“ Nije mogao da izgovori.
„Znam šta ste mi rekli, doktore“, rekla sam mirno. „I znam da ste večeras, kad je bila vaša mama, zvučali isto. Nije to zato što ste loš čovjek. Nego zato što vas niko nije naučio da žene drugačije pokazuju srčani udar. Sad znate.“
Eldin je dugo šutio. A onda mi je, pred sestrama iz druge smjene koje su dolazile, rekao: „Izvinite. Pred svima. Kao što sam vas i ponizio pred svima. Bili ste u pravu. I danas ste mi spasili majku.“
Čaj od kamilice
Gospođa Fikreta se oporavila. Kad je izašla iz bolnice, donijela mi je kutiju kolača i jednu kesicu čaja od kamilice. Na njoj je napisala: „Za sestru Zinu. Ovaj čaj neka popije neko kome stvarno treba samo čaj.“ Smijale smo se obje.
Eldin je, mjesec dana kasnije, na sastanku osoblja hitne održao predavanje: „Simptomi srčanog udara kod žena“. Na početku je rekao: „Ovo predavanje bi trebalo da drži sestra Zina. Ali ona je rekla da je bolje da ga ja održim. Da svi vide da se i doktori uče.“
Iz ove priče naučila sam, i htjela bih da zapamtite:
- Srčani udar kod žena ne izgleda uvijek kao na filmu. Bol u vilici, leđima, mučnina, hladan znoj i neobičan umor mogu biti znaci.
- Ako osjećate da nešto nije u redu, tražite EKG i analize. Ne dozvolite da vas otpišu kao „histerične“.
- Godine i iskustvo nisu histerija, nego znanje.
- I najbolji doktori griješe. Veličina čovjeka je u tome da to prizna.
Ako vi ili neko koga volite ima ovakve simptome, ne čekajte da prođe. Pozovite hitnu pomoć (124 u BiH, 194 u Srbiji, 112 u Hrvatskoj) ili odmah idite u bolnicu. Bolje je jednom otići „bez razloga“, nego jednom zakasniti.
