Pevačica Dona Ares, koja nas je napustila 2017. godine nakon duge i teške borbe sa ozbiljnom bolešću, ostavila je neizbrisiv trag na muzičkoj sceni. Njena smrt nije predstavljala samo gubitak izuzetne umetnice, već i snažan emotivni udarac za sve koji su je poznavali i volele njenu muziku i ličnost.
Jedan posebno dirljiv trenutak vezan za njen život i nasleđe dogodio se kada je njena majka, Ajka Kolaković, nastupila u muzičkom takmičenju „Nikad nije kasno“, ispunjavajući poslednju želju svoje ćerke — da njen glas i duh nastave da žive kroz muziku. Kada je Ajka kročila na scenu, publika ju je dočekala dugim i iskrenim aplauzom, a atmosfera je bila ispunjena emocijama koje su potekle iz sećanja i ljubavi prema Doni.
Publika je gotovo bila na ivici suza, a i sama hrabra majka nije mogla sakriti tugu i toplinu koja je iz nje izlazila kroz izvedbu. Na sceni je podsetila sve prisutne na Donin izuzetan talenat, njenu snagu i neumornu životnu energiju. Voditelj Žika Jakšić nije krio svoja osećanja dok je komentarisao značaj ovog trenutka, ističući koliko je Dona ostavila dubok trag:
– „Niko nije izazvao ovakvu vrstu emocije. Tvoja ćerka Dona Ares nas je napustila pre sedam godina i normalno je da je to velika tuga za tebe i za sve koji su je poznavali. Ostavila je neizbrisiv trag kroz svoje pesme i kao dobar čovek.“ – rekao je Žika, naglašavajući koliko je njena ostavština snažna i dalje prisutna.
Ajka je, sa vidljivom emocijom i knedlom u grlu, dodala nekoliko reči koje su duboko dirnule sve u publici:
– „Ona će živeti i kada mene više ne bude, jer njena dela ostaju. Mi smo svi ovde samo privremeno. Ne daj Bože da iko doživi bol koju sam ja preživela. Prošla sam kroz sve oblike tuge. Iako delujem snažno, u sebi sam veliki emotivac. Imale smo planove da radimo zajedno, da snimamo, čak smo napravile i studio u kući, ali sudbina je imala drugačije planove.“
Ove reči osvetljavaju koliko je njihova veza bila posebna i koliko je gubitak bio ogroman. Nakon Donine smrti, Ajka je dugo vremena bila bez snage da peva, jer je tuga utišala njen glas. Međutim, uspomene na ćerku dale su joj motivaciju da se vrati muzici i nastavi dalje. U jednom intervjuu je iskreno izjavila:
– „Verujte mi, vremenom ne postaje lakše, već samo teže. Ko kaže da vreme leči bol – laže. Ono što me održava jeste hrabrost i snaga koju nam je Dona ostavila. Kada je shvatila da dolazi njen kraj, očitala nam je lekciju: ‘Do poslednjeg trena morate biti jaki, boriti se svakog dana iz početka.’ Mi se trudimo da ispunimo njenu želju.“
Dona Ares nije bila samo talentovana pevačica, već i simbol hrabrosti, upornosti i borbe. Njena muzika, energija i poruke koje je ostavila nastavljaju da inspirišu ljude širom regiona. Svi koji su je poznavali pamte je kao osobu koja je svojim radom i životnom pričom pokazala koliko je važno biti istrajan, čak i suočen sa nemogućim izazovima.
Danas, Ajka čuva uspomene na svoju ćerku i pronalazi utehu u činjenici da Donin duh i dalje živi kroz njene pesme i kroz sve ljude koje je dotakla. Njihova priča nas podseća na to da prava ljubav i snaga ne nestaju sa gubitkom; one se prenose kroz sećanja, dela i emocije koje ostaju žive u srcima drugih.
Ovaj nastup u takmičenju „Nikad nije kasno“ bio je mnogo više od obične pesme. Bio je to trenutak sećanja, tuge, zahvalnosti, ali i slavljenja života i karijere jedne izuzetne umetnice. Kroz svoj nastup, Ajka je pokazala da ljubav prema detetu i umetnosti ne poznaje granice. Iako Donin život nije bio dug, njen uticaj i poruka o hrabrosti i istrajnosti ostaju večni.
Na kraju, sećanje na Donu Ares nije samo emotivna nostalgija, već i inspiracija da se život živi sa strašću, snagom i posvećenošću. Njena majka i dalje čuva priču o njenoj borbi, talentu i ljubavi prema muzici, prenoseći tu snagu svima koji slušaju njene pesme ili čuvaju uspomenu na nju. Kroz muziku i uspomene, Dona Ares ostaje večna, simbol hrabrosti, ljubavi i nepokolebljive volje da se živi do poslednjeg trenutka.
