Danas ćcemo pisati na temu zdravlja i o nekoliko zanimljivosti o tome kako sir utiče na zdravlje srca i holesterola, kao i to šta nutricionisti misle na tu temu.
Iako je sir mnogima omiljena namirnica, stručnjaci savetuju oprez, posebno kod osoba koje imaju povišen nivo LDL, tzv. „lošeg“ holesterola. Prema dijetetičarki Keri Gans, sir sadrži značajne količine zasićenih masti koje direktno utiču na povećanje LDL holesterola u krvi. Dugoročno, to može povećati rizik od srčanih oboljenja, naročito kod osoba koje već imaju genetsku predispoziciju za kardiovaskularne probleme. Međutim, to ne znači da se sir mora potpuno izbaciti iz ishrane. Ključ je u umerenosti i pravilnom izboru vrste sira.
- Sir je bogat zasićenim mastima, što može povećati LDL holesterol u krvi.
- Prekomerna konzumacija može povećati rizik od srčanih oboljenja.
Brie sir, poznat kao francuski kremasti sir, jedan je od najproblematičnijih zbog visokog sadržaja masti. Samo 28 grama Brie sira sadrži oko 7,5 grama masti, od čega čak 5 grama čine zasićene masti. Gans upozorava da njegova kremasta tekstura i blag ukus lako navode ljude da pojedu više nego što misle, čime se premašuje preporučeni dnevni unos zasićenih masti. Dijetetičarka Tara Gidus Kolingvud dodaje da treba posmatrati Brie kao poslasticu, a ne svakodnevnu namirnicu. Povremeni manji komad neće naškoditi, ali česta konzumacija može značajno povećati holesterol.
- Brie sir je bogat zasićenim mastima.
- Treba ga konzumirati povremeno, kao poslasticu, a ne svakodnevno.
Pored Brie sira, nutricionisti upozoravaju i na druge vrste sireva koje sadrže visoke količine zasićenih masti, poput triple cream sireva, prerađenih kremastih namaza i klasičnog krem sira. Ovi sirevi često sadrže i visoku količinu natrijuma, što može dodatno opteretiti krvne sudove i povećati rizik od visokog krvnog pritiska. Kombinacija masti i natrijuma čini ove sireve najgorim izborom za zdravlje srca, kako objašnjava Bet Voren, autorka knjige „Living Real Life with Real Food“.
Alternativne vrste sira koje se preporučuju za osobe sa povišenim holesterolom uključuju mozzarellu s manjim procentom masti, fetu i kozji sir. Ove vrste sadrže manji nivo zasićenih masti, a istovremeno obezbeđuju važne nutrijente kao što su kalcijum i proteini.
- Mozzarella s manjim procentom masti, feta i kozji sir su bezbednije alternative za osobe sa povišenim holesterolom.
- Sadrže manje zasićenih masti i obezbeđuju potrebne nutrijente.
Nutricionisti takođe savetuju da se pazi na veličinu porcije. Idealna količina sira po obroku je oko 28 grama, što odgovara veličini jednog tankog parčeta. Ako se pridržavate ove mere i pazite na ostatak ishrane, sir može biti zdrav dodatak bez negativnog uticaja na zdravlje.
- Veličina porcije treba biti ograničena na oko 28 grama po obroku.
- Pravilna količina može omogućiti uživanje u siru bez negativnih posledica.
Balans u ishrani je ključan, tvrde stručnjaci iz Centra za pravilnu ishranu Beograd. Ako u jelovnik uključujete male količine sira, trebalo bi da većinu masti unosite iz nezasićenih izvora kao što su maslinovo ulje, orašasti plodovi, avokado i riba. Ovaj balans između „dobrih“ i „loših“ masti može pomoći u smanjenju rizika od taloženja holesterola u krvnim sudovima.
Kombinovanje sira sa namirnicama bogatim vlaknima, kao što su povrće, integralne žitarice, orašasti plodovi ili pasulj, može takođe biti korisno. Rastvorljiva vlakna pomažu u snižavanju LDL holesterola, a takva kombinacija usporava apsorpciju masti i doprinosi boljem varenju.
Na kraju, stručnjaci se slažu da je najvažnija svest o umerenosti i svestan pristup ishrani. Sir može biti deo zdrave ishrane, ali samo ako se konzumira s merom i pažnjom. Kako zaključuje Bet Voren, „mala količina zaista može biti sasvim dovoljna“.
Zdravlje srca počinje na tanjiru, a izbori koje svakodnevno pravimo mogu biti najbolji lijek. Sir, uz pažljivo odabrane vrste i umerenost, može biti užitak bez narušavanja zdravlja.
