Boravak u prirodi tokom toplijih meseci donosi brojne prednosti – svež vazduh, fizičku aktivnost, mentalnu relaksaciju – ali sa sobom nosi i neke rizike, među kojima su krpelji najčešći i često najopasniji gosti na našem telu. Oni su tihi napadači, gotovo neprimetni, a mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje ukoliko se ne otkriju i ne uklone na vreme.
Krpelji se aktiviraju naročito u proleće i leto, a jun je period kada im pogoduju vlažni uslovi i gust vegetativni pokrivač. Oni ne skaču, ne lete, ali strpljivo čekaju u visokoj travi, na grmlju i niskom rastinju, osluškujući vibracije i toplotu prolaznika. Kada se jednom zakače za telo, traže skrivena i topla mesta na koži, što ih čini dodatno teškim za detekciju.
Najčešće lokacije na telu gde se krpelji mogu pričvrstiti su:
-
pregibi ispod ruku (pazuha)
-
područje prepona
-
unutrašnja strana kolena
-
stomak, naročito u naborima
-
iza ušiju
-
na temenu glave, naročito kod dece
-
oko vrata
Krpelj se može pričvrstiti bez ikakve nelagodnosti, često bez bola ili svrabljivog osećaja, zbog čega mnogi ne primete njegov prisustvo sve dok ne dođe do reakcije na mestu ujeda ili dok se parazit ne napije krvi i ne uveća.
Međutim, najveći problem nije sam ujed, već ono što krpelj može preneti. Krpelji su poznati prenosioci ozbiljnih zaraznih bolesti, a u našem podneblju najopasnija među njima je Lajmska bolest.
Zdravstvene opasnosti koje nose krpelji
Lajmska bolest nastaje kada krpelj koji nosi bakteriju Borrelia burgdorferi prenese patogen prilikom ujeda. Prvi znak ove infekcije obično je crveni osip u obliku koncentričnog kruga, poznat kao eritema migrans. Ovaj osip se najčešće pojavljuje unutar 3 do 30 dana nakon ugriza.
Ako se bolest ne prepozna i ne leči pravovremeno, ona može prerasti u teže oblike, koji uključuju:
-
probleme sa zglobovima (hronične bolove i oticanje)
-
oštećenja srčanog mišića
-
neurološke komplikacije kao što su paraliza živaca, problemi sa vidom, pa čak i upala moždanih ovojnica
Pored Lajmske bolesti, iako ređe, krpelji mogu preneti i virusni meningoencefalitis, infekciju koja pogađa mozak i moždane ovojnice. Ova bolest je ozbiljna i često zahteva hospitalizaciju, pa čak može imati i trajnu posledicu na zdravlje.
Prevencija kao najvažniji korak
Kao i u mnogim drugim slučajevima u medicini, prevencija je najbolja zaštita. Prilikom odlaska u prirodu – bilo da se radi o šetnji kroz šumu, planinarenju, radu u bašti ili ležanju na travi – neophodno je preduzeti određene mere.
Prvi nivo zaštite uključuje:
-
korišćenje repelenata protiv insekata, naročito onih koji su specifično formulisani protiv krpelja. Dostupni su u obliku sprejeva, losiona i krema.
-
preparati treba da se nanesu na izložene delove kože, ali i na odeću, naročito donji deo pantalona, čarape i obuću.
Odabir garderobe je drugi ključni korak:
-
dugih rukava i pantalona koje je moguće uvrnuti u čarape
-
zatvorena obuća (po mogućstvu visoke čizme)
-
pokrivala za glavu (šešir ili kačket)
-
odeća svetlih boja olakšava vizuelnu detekciju krpelja
Po povratku iz prirode, važno je:
-
Pažljivo pregledati telo, naročito pomenute rizične zone.
-
Istresti i oprati odeću, jer se krpelji mogu zadržati na tkanini.
-
Ako imate kućne ljubimce, pregledajte i njih, jer krpelji često završe na ljudima preko pasa ili mačaka.
Uklanjanje krpelja – kako postupiti kod ujeda
Ukoliko, uprkos svim merama, primetite krpelja na telu, važno je delovati brzo, ali pažljivo. Idealno bi bilo da medicinski radnik izvrši uklanjanje, ali ako ste u prirodi i nemate pristup zdravstvenoj ustanovi, krpelja možete skinuti i sami, uz strogo poštovanje određenih pravila.
Kako pravilno ukloniti krpelja kod kuće:
-
Upotrebite pincetu sa tankim vrhom, koja je prethodno dezinfikovana.
-
Uhvatite krpelja što bliže površini kože, vodeći računa da ne stisnete njegovo telo, kako ne bi ispustio sadržaj iz stomaka u krv.
-
Lagano uvrnite pincetu i izvadite krpelja iz kože jednim pokretom – bez povlačenja naglo.
-
Ne koristite ulje, alkohol, sapun ili druge tečnosti pre uklanjanja, jer mogu dovesti do dodatnog izlučivanja pljuvačke i sadržaja iz tela krpelja.
Kada izvadite krpelja, mesto uboda treba temeljno dezinfikovati – alkoholom, jodom ili antiseptikom. Telo krpelja se može sačuvati u zatvorenoj posudi za eventualnu analizu kod lekara.
Ako deo krpelja, posebno glava ili rilce, ostane u koži, ne pokušavajte da ga uklonite iglom ili čačkalicama – to može pogoršati situaciju. Odmah se obratite lekaru, jer će stručno osoblje moći bezbedno da ukloni ostatke i proceni rizik.
