Nekada je važila za simbol ljepote,stila i otmjenosti a iako je u osamdesetim i dalje pleni svojom pojavom.Danas Vam pišemo par zanimljivosti iz života Sofije Loren.
- Iza glamura, reflektora i filmske slave, krije se život isprepletan borbom, usponima, padovima, samoćom, ali i velikom snagom volje da se nikada ne odustane.Rođena kao siromašna devojčica, odrasla je u teškim uslovima. Sama je često govorila kako u detinjstvu nije bila lepa – povučena, mršava, sa izrazito istaknutim crtama lica koje tada nisu pratile standarde lepote. Bila je, kako bi rekla, “ružna pačetina”. Međutim, vreme je učinilo svoje – sa 14 godina njeno telo počinje da se menja, a devojčica iz radničke porodice polako izrasta u ženu čija će lepota kasnije ostaviti trag u istoriji kinematografije.
Sofija Loren je sa 30 godina već bila slavna širom sveta. Njena uloga u filmu „La Ciociara“, za koju je dobila Oskara, postala je istorijska, ne samo zbog glume, već zbog hrabrosti da se odrekne šminke i glamura i ogoli do srži emocije jedne majke u ratu. Do pedesete godine, osetila je strah od vremena koje neumoljivo prolazi. Ipak, kako su godine odmicale, naučila je da živi u skladu sa sobom, da prihvati život takvim kakav jeste i da u svemu pronađe razlog za zahvalnost.
- Danas, kao majka i baka, uživa u miru, svakodnevnici i ljubavi porodice. Ali i dalje ostaje glas koji se jasno čuje kad progovori o životu i mudrostima koje su je vodile. Jedna od njenih najpoznatijih izjava oslikava koliko je duboko proživela i naučila iz svega što je prošla:
„Kada sam postala dovoljno sigurna u sebe, pozornica je nestala iz mog života. Kada sam verovala da gubim, pobedila sam. Kad su mi ljudi bili najpotrebniji, napustili su me. Kada sam naučila da osušim suze, našla sam rame za plakanje. Kada sam prestala da mrzim, neko je počeo da me voli svim srcem.“
- Ove reči nisu samo poetska refleksija prošlosti. One su iskustvo žene koja je znala šta znači biti sama, ali i šta znači voljena. One govore o borbi protiv predrasuda, o dostojanstvu, o veri u sebe kada svi drugi odustanu. I upravo ta vera učinila ju je besmrtnom u očima svojih poštovalaca.
Sofija često govori o neizvesnosti života i o tome kako ne treba da se opterećujemo previše planovima jer ono što nas stvarno čeka – ne možemo ni da zamislimo. Kako sama kaže: „Bez obzira šta planirate, nikada nećete znati šta je život planirao za vas.“
- Za nju, neuspeh nije bio kraj, već prilika da se svet sagleda iz drugog ugla. I kada sve izgleda izgubljeno, Bog, kako kaže, samo blago šapne: „Opusti se draga, ovo je samo preokret, a ne kraj.“
U njenoj priči svako može pronaći deo sebe – snove iz mladosti, razočaranja koja život nosi, borbe koje ne biramo, ali i snagu da se ustane i nastavi. Sofija Loren nas podseća da istinska lepota dolazi iznutra, iz hrabrosti da volimo i kada boli, da budemo svoji i kad se sve ruši, da verujemo čak i kada nade više nema.Zato je ona i danas – ne samo diva velikog platna, već i simbol života koji se živi punim plućima, sa svim njegovim gorčinama i lepotama.
