Zdravlje je temelj svakodnevnog funkcionisanja čoveka, a jedan od ključnih pokazatelja tog zdravlja jeste nivo šećera u krvi, poznat i kao glukoza u krvi. Glukoza predstavlja osnovni izvor energije za sve ćelije u telu, naročito za mozak i mišiće, koji su izuzetno energetski zahtevni organi. Bez adekvatne količine ove supstance u krvotoku, mnoge telesne funkcije ne bi mogle pravilno da se odvijaju. Upravo zbog toga, održavanje stabilnog nivoa glukoze je od suštinskog značaja.

Šta zapravo predstavlja šećer u krvi? Reč je o jednostavnom šećeru koji potiče iz ugljenih hidrata koje unosimo hranom. To uključuje namirnice kao što su:

  • hleb

  • testenine

  • pirinač

  • voće

  • slatkiši

Nakon unosa ovih namirnica, ugljeni hidrati se razgrađuju u digestivnom sistemu, pri čemu se oslobađa glukoza. Ta glukoza zatim dospeva u krvotok, a telo aktivira niz mehanizama kako bi regulisalo njenu koncentraciju.

Glavnu ulogu u ovom procesu ima hormon insulin, koji proizvodi gušterača. Insulin omogućava ćelijama da apsorbuju glukozu iz krvi i koriste je kao gorivo ili da je sačuvaju u obliku glikogena za kasniju upotrebu. Kod zdravih osoba, ovaj mehanizam funkcioniše neprimetno i efikasno, čime se nivo šećera održava unutar granica normale.

Međutim, kada dođe do poremećaja u ovom sistemu – što je slučaj kod dijabetesa tipa 1 i tipa 2 – javlja se ili manjak insulina ili otpornost ćelija na njegov efekat. Rezultat toga su značajna odstupanja u nivou šećera u krvi – bilo da dolazi do porasta (hiperglikemije) ili do pada (hipoglikemije).

Poseban izazov u regulaciji glukoze predstavlja trudnoća. Trudnice koje već imaju dijabetes često se suočavaju sa ozbiljnim oscilacijama šećera, koje mogu biti opasne i za majku i za fetus. Takođe, hipoglikemija se može javiti i kod osoba koje nemaju dijabetes, a koje su bile izložene ekstremnim fizičkim naporima, stresu, dugotrajnim postom ili su pretrpele srčani ili moždani udar.

Važno je znati prepoznati simptome koji ukazuju na povišen šećer u krvi. Među najkarakterističnijim znacima hiperglikemije nalaze se:

  1. Intenzivna žeđ

  2. Suva usta

  3. Zamagljen vid

  4. Stalni umor

  5. Nagli gubitak telesne težine

  6. Mučnina, povraćanje

  7. Pojačan apetit

Jedan od dodatnih signala koji mogu ukazivati na problem je učestalo mokrenje, naročito tokom noći. Telo pokušava da se oslobodi viška glukoze putem urina, što izaziva dehidraciju i dodatnu žeđ. Prema podacima NHS-a (Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije), ovakvi simptomi su česti kod osoba sa hronično povišenim šećerom.

Još jedan aspekt koji ne treba zanemariti jesu infekcije, koje se češće javljaju kada je nivo glukoze u krvi konstantno visok. Naime, takva sredina pogoduje razmnožavanju bakterija i gljivica, što dovodi do povećanog rizika od sledećih infekcija:

  • Infekcije mokraćnog mehura

  • Upale mokraćnih kanala

  • Soor (gljivična infekcija)

Simptomi infekcija uključuju peckanje pri mokrenju, zamućen urin, bol u donjem stomaku ili leđima, pa čak i prisustvo krvi u urinu – što zahteva hitno reagovanje lekara.

Da bi se sve ove pojave predupredile ili držale pod kontrolom, ključno je poznavati optimalne vrednosti glukoze u krvi. Evo kako se te vrednosti klasifikuju, prema smernicama NHS-a:

  • Pre obroka: od 4,0 do 7,0 mmol/l

  • Dva sata nakon obroka: ispod 8,5 do 9,0 mmol/l

Pored redovnog merenja pomoću glukometra, postoji i poseban laboratorijski test poznat kao HbA1c. Ovaj test daje prosečnu vrednost šećera u krvi za prethodna dva do tri meseca. Njegova ciljna vrednost za osobe sa dijabetesom treba da bude:

  • Ispod 48 mmol/mol, što je ekvivalent manje od 6,5% po starom sistemu merenja.

Zašto je ovaj test važan? On pomaže lekarima da donesu odluke o daljoj terapiji, kao i da utvrde da li pacijent ima dobru kontrolu nad šećerom ili je potrebna promena u načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti ili terapiji.

Da bi se nivo glukoze održao u optimalnim granicama, preporučuje se i primena sledećih strategija:

  • Uravnotežena ishrana – izbegavanje rafinisanih šećera, unos integralnih žitarica, povrća i nemasnih proteina.

  • Redovna fizička aktivnost – vežbanje pomaže da telo bolje koristi glukozu i povećava osetljivost na insulin.

  • Pravilan raspored obroka – preskakanje obroka može izazvati pad šećera, dok prejedanje može izazvati nagli porast.

  • Praćenje unosa ugljenih hidrata – važan korak za osobe koje žele bolje da kontrolišu glikemiju.

  • Smanjenje stresa – jer hronični stres utiče na lučenje hormona poput kortizola, koji povećava nivo glukoze.

Kod osoba sa dijabetesom, pravovremeno prepoznavanje simptoma može spasiti život. Simptomi hipoglikemije, kada nivo šećera padne ispod normale, takođe moraju biti poznati. To su:

  • Znojenje

  • Drhtavica

  • Zbunjenost

  • Vrtoglavica

  • Iznenadna glad

  • Nervoza ili promene raspoloženja

U takvim slučajevima, brza intervencija je ključna. Preporučuje se unos brzo apsorbujućih šećera – kao što je čaša soka ili komad čokolade – kako bi se nivo glukoze što pre vratio u normalu.

Iako se može činiti da je praćenje glukoze namenjeno isključivo dijabetičarima, realnost je da sve više ljudi širom sveta pati od tzv. predijabetičkog stanja, u kojem su vrednosti šećera povišene, ali još uvek nisu u opsegu dijabetesa. Rano prepoznavanje i promene u životnom stilu mogu u velikom broju slučajeva sprečiti prelazak u hronično oboljenje.

U savremenom društvu gde se brza hrana i sedentarni način života sve više ustaljuju, svest o značaju kontrole šećera u krvi postaje presudna za očuvanje zdravlja. Kroz edukaciju, redovne kontrole i odgovoran odnos prema ishrani i fizičkoj aktivnosti, možemo prevenirati mnoge komplikacije koje proističu iz poremećaja glikemije.

Na kraju, važno je naglasiti da šećer u krvi nije samo broj na ekranu glukometra. To je signal tela, pokazatelj ravnoteže između energije koju unosimo i energije koju trošimo. Briga o tom balansu znači brigu o celokupnom zdravlju – jer kada je šećer stabilan, cela fiziologija funkcioniše u harmoniji.

Preporučujemo

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR