Iz crijeva kreću sve bolesti: Doktorka otkriva da za dobro varenje svakidan treba da jedemo 30 grama ove namirnice

Prema najnovijim saznanjima iz oblasti nutricionizma i gastroenterologije, stručnjaci kao što je dr. Zoe ističu sve važniju ulogu vlakana u očuvanju općeg zdravlja organizma. Iako je konzumacija vlakana nesumnjivo korisna, nije preporučljivo naglo povećavati njihov unos bez da se organizmu pruži dovoljno vremena za prilagođavanje. Uvođenje vlakana u ishranu mora biti postupno, jer u suprotnom mogu nastati neprijatni probavni simptomi poput nadutosti, gasova, grčeva u stomaku ili čak proljeva. Naš probavni sistem funkcioniše kao vrlo osetljiv mehanizam, pa svaka nagla promena – čak i pozitivna – može izazvati privremene smetnje. Upravo zbog toga, strpljenje i doslednost su ključni kada želimo unaprediti svoje zdravlje na dugoročan način.

U savremenom svetu sve više ljudi ima problema sa probavom, a razlozi za to leže u načinu života koji dominira današnjicom. Brza hrana, neadekvatna ishrana, visok nivo stresa, smanjen fizički napor i konstantna užurbanost doprinose slabljenju funkcije crijeva, organa koji je ključan za pravilnu apsorpciju hranjivih materija i održavanje unutrašnje ravnoteže organizma. Kada se zanemare signali koje nam tijelo šalje, takvi problemi mogu postati hronični i otvoriti vrata ozbiljnijim stanjima, poput upalnih bolesti crijeva, različitih alergija, pa čak i autoimunih poremećaja.

Letnji meseci predstavljaju posebno izazovno razdoblje za funkcionisanje sistema za varenje. Tada su česte promene u prehrambenim navikama – češće jedemo van kuće, manje vodimo računa o rasporedu obroka, a visoke temperature dodatno smanjuju unos tečnosti. Kombinacija smanjene hidratacije, nepravilne ishrane i opuštenog dnevnog ritma može negativno uticati na rad želuca i crijeva, izazivajući tipične simptome kao što su:

• žgaravica

• osjećaj težine

• umor bez očitog razloga

• nepravilna stolica

U svemu tome, vlakana se izdvajaju kao jedan od ključnih faktora za prevenciju i ublažavanje ovih problema. Prema preporukama koje ističe dr. Zoe, ali i brojne druge zdravstvene organizacije, odrasla osoba bi trebalo da unosi najmanje 30 grama vlakana dnevno. Međutim, realna slika ukazuje na to da ogromna većina populacije – čak 91% u Ujedinjenom Kraljevstvu – ne uspeva da dostigne taj cilj. Sličan trend se može primetiti i u drugim delovima sveta, što ukazuje na globalni problem u pristupu zdravoj ishrani.

Vlakna se nalaze u mnogim prirodnim namirnicama, među kojima se posebno izdvajaju:

1. cjelovite žitarice (zob, ječam, smeđa riža)

2. mahunarke (leblebije, sočivo, pasulj)

3. voće i povrće (posebno ono s korom)

4. orašasti plodovi i semenke

Njihova funkcija je višestruka. Ne samo da poboljšavaju probavu i pomažu u sprečavanju zatvora, već i doprinosе stabilizaciji nivoa šećera u krvi, održavaju osećaj sitosti, i igraju važnu ulogu u regulaciji telesne težine. Dodatno, redovan unos vlakana povezan je sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, moždanog udara, pa čak i raka debelog crijeva.

Uprkos očiglednim koristima, mnogi ljudi i dalje ne znaju kako da praktično uključe više vlakana u svoju ishranu. Dobre vesti su da to ne mora biti komplikovano. Potrebne su samo male, ali promišljene promene koje se mogu implementirati u svakodnevicu. Na primer, doručak možete obogatiti pripremom zdjelica punih vlakana, koje mogu sadržavati:

• grčki jogurt kao bazu,

• cjelovite žitarice ili musli,

• sveže ili sušeno voće (borovnice, jabuke, smokve),

• dodatak orašastih plodova i chia sjemenki.

Ovakav obrok ne samo da je bogat vlaknima, već pruža i potrebnu energiju za početak dana. Takođe, tokom ručka ili večere možete praviti obrok na bazi mahunarki, kao što su salate od pasulja, sočiva ili humus. Ove namirnice su bogate ne samo vlaknima, već i biljnim proteinima koji doprinose regeneraciji ćelija i očuvanju mišićne mase.

Jedna od najvažnijih preporuka stručnjaka jeste da se povećanje unosa vlakana obavlja postepeno, jer nagle promene mogu izazvati upravo one simptome koje želimo da izbegnemo – nadutost, gasove i nelagodu u stomaku. Ako polako, iz dana u dan, povećavamo količinu vlakana, naš organizam ima dovoljno vremena da se adaptira i da razvije sposobnost efikasnije probave ovih komponenti.

Pored probave, crijeva imaju još jednu, možda i važniju funkciju – podršku imunološkom sistemu. Naime, unutar našeg crijevnog trakta nalazi se čak 70% imunoloških ćelija koje služe kao prva linija odbrane od potencijalno opasnih mikroorganizama. Zdrava crijevna flora, u kojoj dominiraju korisne bakterije, igra presudnu ulogu u održavanju imunološke ravnoteže i smanjenju rizika od infekcija i zapaljenskih procesa.

Jedan od ključnih elemenata zaštite sluznice crijeva jeste sloj koji sadrži visoke koncentracije antitijela. Ona služe kao „čuvari“ koji identifikuju i neutralizuju štetne mikrobe, sprečavajući ih da naruše zdravlje ćelija. Kada taj sistem funkcioniše kako treba, organizam je mnogo otporniji, ne samo na gastrointestinalne infekcije, već i na virusne bolesti i druge patogene.

Kroz ishranu bogatu vlaknima, moguće je ojačati strukturu crijevne sluznice, održavati raznolikost crijevne mikrobiote i samim tim podići opštu otpornost organizma. U tom smislu, zdravlje crijeva postaje direktno povezano sa celokupnim fizičkim i mentalnim zdravljem.

Zaključno, iako se o zdravlju crijeva retko govori van konteksta konkretnih problema, činjenica je da ono predstavlja temelj funkcionalnosti celog organizma. Bilo da govorimo o optimalnoj probavi, stabilnom imunološkom odgovoru, prevenciji bolesti ili energiji kroz dan, crijeva imaju centralnu ulogu.

Zato je važno:

• slušati svoje tijelo, prepoznati promene i reagovati pravovremeno,

• uvoditi vlakna postepeno, bez žurbe, kako bi organizam imao vremena za adaptaciju,

• povećavati unos vode, jer vlakna funkcionišu optimalno samo ako postoji adekvatna hidratacija,

• ne zaboraviti na fizičku aktivnost, koja dodatno pomaže u stimulaciji pokretljivosti crijeva.

Zdrav probavni sistem nije luksuz, već osnovna potreba. Iako se promene možda neće desiti preko noći, dosledno uvođenje zdravih navika garantuje da će crijeva – a samim tim i ceo organizam – funkcionisati bolje, efikasnije i sa manje problema. Na kraju, možemo reći da zdravlje crijeva zaista jeste zdravlje cijelog tela.