Život između dve žene – priča o samoobmani
Njena kosa bila je skupljena u uredan rep, kako joj ne bi upadala u oči dok obavlja svakodnevne kućanske poslove. Pranje podova, kuvanje, slaganje rublja – sve je radila s lakoćom, uvek obučena u mekane trenerke i široke majice. Taj komforan stil oblačenja nije bio posledica nemara, već praktičnosti. Kod kuće nije bilo mesta za eleganciju; ta se čuvala za posebne prilike. Samo za praznike oblačila bi elegantne bluze, široke suknje, velike naušnice i narukvice koje su šuštale dok bi pokretala ruke u razgovoru. Vodila je decu u crkvu i na svetkovine, ali ja nisam išao s njima. Osećao sam se umorno, ili sam barem to koristio kao izgovor.
Kada bih ih ispratio do vrata, nešto u meni bi se oslobodilo. Seo bih u auto i odvezao se pravo u naručje svoje ljubavnice. Da, prevario sam svoju ženu.
Razlika između njih dve bila je očigledna.
Dok je moja žena imala ruke umorne od kućnih poslova, moja ljubavnica ih je imala meke, negovane. Nije kuvala. Nije imala decu. Nije bila obavezana ničim osim sopstvenim željama. Kod kuće je nosila elegantne haljine ispod kojih je naziralo čipkasto donje rublje. Nije žurila nigde, nikome nije bila potrebna – osim meni. Nije je čekao sto pun neopranih sudova, nije morala pripremati večeru za gladna usta. Nije imala ništa osim mene, i to mi je godilo.
Supruga je bila praktična, brižna i požrtvovana, dok je ljubavnica bila slobodna, nepredvidiva i privlačna. Moja žena je u jesen punila smočnicu zimnicom, teglama punim džemova i turšije, dok me je ljubavnica vodila u sushi restorane, gde me je naučila kako koristiti štapiće za jelo.
Sa njom sam naučio nešto novo. Sa njom sam se osećao živim.
Dvostruki život – privlačnost i teret
Kako su godine prolazile, sve više sam osećao težinu porodičnih obaveza. Supruga više nije bila samo moja žena, već i majka moje dece. Njena ljubav prema meni postala je obaveza, kao i sve ostalo. Njen jedini interes prema meni bio je:
- Kada će biti plata?
- Deca trebaju nove cipele.
- Školski rančevi su im se pocepali.
A ja? Ja sam žudeo za pažnjom koja nije imala nikakve veze sa računima, decom i planiranjem budžeta. Moja ljubavnica me nikada nije pitala za platu. Naprotiv, ona mi je davala male, pažljivo birane poklone – nešto što sam sa lakoćom skrivao od svoje žene. Kao da mi je nadoknađivala ono što mi nedostaje kod kuće.
Ali ono što sam najviše voleo kod nje nije bio seks – iako je bio vatren i drugačiji. Ono što me najviše privlačilo bio je osećaj slobode. Osećaj da negde mogu biti samo muškarac, a ne muž i otac.
Ipak, nisam se mogao potpuno odvojiti od svoje porodice. Iako sam bio neveran, istovremeno sam bio ponosan na svoju suprugu. Kada bih pozvao prijatelje na večeru, divili su se njenoj sposobnosti da sprema baklave, pite, kolače. Znali su da imaju sreću ako ih dočeka žena takve posvećenosti.
Ipak, uvek bih primetio taj tihi upitnik u njihovim očima:
“Zašto bi iko želeo nešto drugo osim ovakve žene?”
Tada bih se i ja pitao isto. Ali odgovor nikada nije dolazio.
Neočekivani preokret – sve tajne padaju
Život je tekao svojim tokom, godinama sam balansirao između dve žene, dok jednog dana moja supruga nije saznala za moju aferu. U trenutku kada se istina razotkrila, nisam imao izbora. Morao sam da odlučim.
Ali kako da biram?
Imam dve žene:
- Jednu koja mi je dom.
- Drugu koja mi je beg.
Jednu koja mi je podarila porodicu, i drugu koja mi je dala iluziju ljubavi bez odgovornosti. Ali onda sam shvatio – varao sam ih obe.
Suprugu – jer nisam bio tu za nju kao što je ona bila za mene.
Ljubavnicu – jer nikada nisam imao nameru da napustim svoju porodicu zbog nje.
I u tom trenutku, sve se razjasnilo. Ja zapravo ne volim ni jednu ni drugu.
Shvatio sam da su mi obe bile ogledalo mog straha. Jedna me vezivala za realnost, a druga za fantaziju. Ni u jednoj nisam mogao biti srećan, jer nisam bio srećan sa sobom.
Zato sam odlučio – ostajem sam.
Ne zato što moram, već zato što sam konačno shvatio da nikada nisam ni voleo.
I sada, dok gledam u prazan sto, prvi put u životu ne bežim. Prvi put u životu biram – sebe.
