Klaudija je od samog jutra bila bez predaha iako je ustala jako umorna. Nakon što joj je suprug preminuo živi u stalno žurbi te se bori sa raznoraznim izazovima.
Klaudijino srce bilo je ispunjeno tugom jer je znala da mora da povede svoju ćerku Renatu sa sobom, iako su vrtići preskupi i nije imala nikog drugog da pomogne. Dok je pripremala ovsenu kašu za devojčicu i sebi skuhala kafu, Klaudija je ponovo pomislila na svog poslodavca, gospodina Leonarda. Svaki put kada bi ga morala obavestiti da će Renata biti s njom, osjećala je nelagodnost, kao da traži milost koju nije zaslužila. U 7 sati su krenule zajedno, s rancima na leđima. Autobus je bio prepun, a putovanje je trajalo četrdeset minuta, dok je Renata pažljivo posmatrala sve oko sebe.
- Klaudija je bila zabrinuta zbog visokih troškova vrtića
- Svaki put kad je morala obavestiti poslodavca da će Renata biti s njom, osjećala je nelagodnost
- Putovanje autobusom bilo je naporno, ali Renata je sve pažljivo posmatrala
Kada su stigle u bogatu četvrt, Klaudija je osjetila čudnu nelagodu. Prolazile su pored ulica sa impozantnim kapijama i dvorištima koja su izgledala kao da su izašla iz bajke. Stražar Žoze im je otvorio kapiju sa osmijehom, a Klaudija je opet osjećala grč u stomaku ulazeći kroz službeni ulaz vile. Renata je sela u kut kuhinje i počela da crta, dok je Klaudija počela sa svojim obavezama.
- Klaudija je osjećala nelagodu dok je prolazila kroz bogatu četvrt
- Renata je odmah počela da crta, dok je Klaudija nastavila sa svojim obavezama u kuhinji
No, nešto neobično se desilo. U 8:15, začuli su se tihi koraci niz stepenice. Klaudiji je srce preskočilo kad je ugledala gospodina Leonarda. Nije očekivala da će sići tako rano. Leonardo je sišao, obučena u tamno odelo, šoljicu espressa u ruci, a Klaudija je naglo odložila krpu, obrisala ruke o kecelju, nadajući se da neće primetiti Renatu. Ali bilo je već kasno.
Njegove oči su se spustile na malu devojčicu koja je sedila na pločicama i pažljivo bojala sunce na papiru. Renata je podigla pogled, nasmešila se i bez trunke straha rekla: „Mama, ovaj čovek liči na princa iz bajke!“ Sala je utihnula, a Klaudija je osjetila da joj obrazi gore. Ispričavala se gospodinu Leonardu, govoreći kako nije imala nikog da ostavi dete.
- Klaudija je bila iznenađena što Leonardo dolazi tako rano
- Renata je, sa svojom iskrenošću, oduševila sve prisutne
- Klaudija se izvinjavala, objašnjavajući da nije imala koga da ostavi dete
No, iznenađujuće, Leonardo je samo podigao ruku, prekidajući je. Njegovo obično ozbiljno lice omekšalo je. Prišao je stolu i pogledao Renatin crtež. „Ti si umetnica?“ upitao je blago. Renata je klimnula glavom. „Pravim sunce za mamu, da joj bude toplo kad radi.“ Klaudija je srce bilo na mestu, jer nije očekivala da će Leonardo reagovati tako.
- Leonardo nije reagovao kao Klaudija strahovala, već je bio zainteresovan za crtež
- Renata je, kroz svoju iskrenost, pokazala ljubav prema majci, što je dirnulo Leonarda
Zaista je bilo neočekivano da Leonardo nije reagovao onako kako je Klaudija strahovala. Njegov odgovor je bio daleko od osude. Zamišljeno je gledao crtež i upitao: „Koliko imaš godina?“ Renata je ponosno odgovorila: „Četiri. Ali znam da napišem svoje ime.“ Tada je uzeo olovku i nespretno napisala svoje ime: R-E-N-A-T-A. Leonardo je prvi put nasmešio. „Impresivno,“ rekao je. „Mnogi stariji to ne umeju.“
- Leonardo je bio zapanjen Renatom koja je u tako mladim godinama već znala napisati svoje ime
- Renatin odgovor i Leonardoov osmeh bili su puni divljenja
Klaudija je bila zatečena njegovom reakcijom, a Leonardo je nastavio razgovor s njom. „Zašto se izvinjavate? Vidim samo devojčicu koja voli svoju majku,“ rekao je, pomalo iznenađen njenim osećajem krivice. Klaudija je odgovorila: „Jer sam mislila da ćete me otpustiti. Nemam koga drugog. Radim koliko mogu, ali vrtić ne mogu da priuštim. Ona nema nikoga osim mene.“
- Klaudija je izjavila da se izvinjava jer je mislila da će je Leonardo otpustiti zbog prisustva deteta
- Leonardo je pokazao saosećanje i razumevanje prema Klaudiji i njenoj situaciji
Leonardo je nekoliko trenutaka ćutao. Onda je podigao Renatin crtež i pogledao ga kao da u njemu vidi nešto mnogo vrednije od papira. Tada je rekao: „Znaš, i ja sam odrastao samo sa majkom. Ona je čistila kancelarije dok sam ja učio. Sve što sam postigao… počelo je od njenog truda.“ Klaudija je progutala knedlu, jer nikada nije čula Leonarda da priča o svom privatnom životu.
- Leonardo je podelio ličnu priču o svojoj majci, što je iznenadilo Klaudiju
- Njegove reči su pokazale duboko poštovanje prema majkama koje se bore za svoju decu
Renata je prišla Klaudiji, uhvatila je za ruku i rekla: „Mama je najbolja na svetu, ali mnogo je umorna.“ Leonardo je onda ponovo pogledao Klaudiju. „Koliko dugo radite ovde?“ pitao je. „Dve godine,“ odgovorila je tiho. Zatim je upitao: „I nikada niste tražili pomoć?“ Klaudija je priznala: „Ne smem da tražim. Ljudi ne vole kad si slab.“
- Renata je iskreno pokazala ljubav prema svojoj majci
- Klaudija je priznala da nikada nije tražila pomoć iz straha da bude viđena kao slaba
Na to, Leonardo je pozvao Žozea, stražara. „Od danas, za gospođu Klaudiju i njenu ćerku Renatu, obezbedi posebnu prostoriju. Mala će imati svoj kutak, sa knjigama i igračkama. Ako majka mora da radi, dete ne treba da pati.“ Klaudija je bila u šoku. „Ali, gospodine… ja ne mogu to da platim.“ Leonardo je odgovorio mirno: „Nema potrebe da plaćate. Ovo je moj dom. Moj posao je da se pobrinem da u njemu vlada dostojanstvo.“
- Leonardo je iznenadio Klaudiju ponudom da obezbedi kutak za Renatu, bez ikakvih troškova
- Klaudija je bila u šoku zbog takve ljubaznosti i nesebičnosti
Renata je prišla, zagrlila Leonarda i rekla: „Hvala, princu iz bajke!“ Smeh je ispunio prostoriju, a Klaudija je gledala sa suzama u očima, ne verujući u sve što se dogodilo. Leonardo se nagnuo i rekao: „Zahvalite se svojoj ćerki. Ona me je podsetila na ono što sam zaboravio — da su najvredniji ljudi često oni koji misle da nemaju ništa.“
- Renata je sa zahvalnošću zagrlila Leonarda
- Leonardo je priznao da ga je Renata podsetila na važnost malih, ali vrednih stvari u životu
Tog dana, dok je Renata crtala sunce, a Klaudija osećala olakšanje koje nije imala godinama, Leonardo je znao da je u njegovoj kući došlo do promene. Nije to bio luksuz, bogatstvo, već prisustvo majke i njene ćerke koje su uneli toplinu koju nijedan novac ne može da kupi.
- Leonardo je shvatio da je pravi luksuz u ljubavi i brizi, a ne u bogatstvu
- Klaudija i Renata su doneli promene koje su bile vrednije od bilo čega materijalnog
