Kada govorimo o prirodnim rešenjima za poboljšanje zdravlja, naročito kod starijih osoba, često zaboravljamo na one najjednostavnije namirnice koje se nalaze svuda oko nas. Šljive, iako naizgled skromne i svakodnevne, u sebi kriju moćnu kombinaciju hranljivih sastojaka koji mogu imati snažan uticaj na zdravlje. Međutim, iako su često hvaljene zbog svojih koristi, one nisu idealne za svakoga – posebno kada je reč o osobama starije životne dobi.

Kod osoba koje su zakoračile u šestu ili sedmu deceniju života, telo se suočava s nizom fizioloških promena koje utiču na metabolizam, varenje, imunitet i opšte funkcionisanje organizma. Jedan od najčešćih problema s kojima se stariji suočavaju jeste usporen rad creva, odnosno neregularna stolica, što može izazvati nelagodnost, pa čak i hronične tegobe. U toj potrazi za blagim, prirodnim sredstvima za poboljšanje probave, šljive često postaju prvi izbor.

Zbog čega su šljive korisne za starije osobe?

Pre svega, šljive su bogate vlaknima – i to ne samo rastvorljivim, već i nerastvorljivim, što znači da deluju dvostruko: s jedne strane pospešuju pokretljivost creva (peristaltiku), a s druge strane pomažu formiranju mekše i lakše izbacive stolice. Ovaj balans u vlaknima čini ih prirodnim saveznikom u borbi protiv opstipacije. Redovno unošenje manjih količina šljiva može doprineti značajnom olakšanju u svakodnevnom funkcionisanju sistema za varenje.

Pored toga, šljive sadrže i vitamin C, važan za jačanje imunološkog sistema, kao i kalijum, mineral od ključne važnosti za rad srca i krvnih sudova. Kalijum reguliše krvni pritisak, deluje protiv grčeva u mišićima, i pomaže u održavanju elektrolitskog balansa u organizmu. Za osobe starijeg uzrasta, koje se često bore s visokim pritiskom ili problemima sa srcem, kalijum iz šljiva može biti dragocen saveznik.

Ne smeju se zanemariti ni antioksidansi koje šljive sadrže, pre svega biljni polifenoli. Ove supstance deluju kao čistači slobodnih radikala u telu, čime štite ćelije od oštećenja, usporavaju procese starenja i smanjuju nivo upalnih procesa u organizmu. Ovo je posebno važno jer je hronična, tiha upala jedan od glavnih uzroka degenerativnih bolesti kod starije populacije.

Kako naglašavaju stručnjaci poput doktorke Margarete Kvin, šljive su retka voćka koja nudi širok spektar korisnih svojstava, a da pri tom ne izaziva česte alergijske reakcije i može se konzumirati u više različitih oblika. Bilo da su sveže, polusuve ili sušene, one zadržavaju veliki deo svojih korisnih nutrijenata, što ih čini vrlo fleksibilnim dodatkom ishrani.

Međutim, šljive nisu savršene za svakoga. Evo zašto neke osobe, naročito starije, treba da budu oprezne:

  1. Preterani unos vlakana može izazvati nelagodnosti

    • Iako vlakna pomažu kod zatvora, prevelika količina može dovesti do nadimanja, gasova, pa čak i dijareje. Stariji ljudi, koji često imaju osetljiviji sistem za varenje, mogu negativno reagovati na nagli porast unosa vlakana.

  2. Prirodni šećeri u šljivama nisu zanemarljivi

    • Šljive, naročito sušene, sadrže visoke koncentracije fruktoze i glukoze. Kod osoba koje boluju od dijabetesa tipa 2 ili imaju problema s insulinskom rezistencijom, ovo može izazvati skok šećera u krvi. Iako su prirodni, ovi šećeri imaju jak glikemijski efekat, te ih treba konzumirati uz poseban oprez.

  3. Suve šljive imaju visoku kalorijsku vrednost

    • Iako deluju kao mali i bezopasni zalogaji, sušene šljive su kalorično koncentrisane. Dovoljno je pojesti svega nekoliko da se unese veća količina energije, što može predstavljati problem za osobe sa smanjenom fizičkom aktivnošću.

  4. Mogu uticati na apsorpciju lekova

    • Vlakna i prirodni spojevi iz šljiva mogu usporiti ili promeniti apsorpciju određenih lekova u organizmu. Kod starijih osoba koje već koriste lekove za pritisak, srce, holesterol ili dijabetes, ovaj faktor mora se uzeti u obzir.

  5. Mogu pojačati simptome kod osoba sa sindromom iritabilnog creva (IBS)

    • Kod osoba koje boluju od funkcionalnih poremećaja varenja, šljive mogu pogoršati simptome poput grčeva, nadutosti i promena u pražnjenju creva.

Koliko šljiva je optimalno?

Preporuka stručnjaka jeste umerena i dosledna upotreba. Za većinu ljudi, a naročito starije, dovoljno je:

  • 2 do 3 sveže šljive dnevno

  • ili 3 do 4 suve šljive, koje je poželjno prethodno potopiti u vodi

Takođe je važno unositi dovoljno tečnosti, jer vlakna iz šljiva vezuju vodu i deluju efikasno samo ako organizam ima adekvatnu hidrataciju.

Na koje načine šljive mogu doprineti opštem zdravlju kod starijih ljudi?

  • Pomažu kod opstipacije, čime se sprečava naprezanje pri pražnjenju, što može biti opasno kod osoba sa slabijim krvnim sudovima

  • Smanjuju rizik od hemoroida i divertikuloze

  • Jačaju imunitet, zahvaljujući antioksidansima i vitaminima

  • Snižavaju krvni pritisak kroz dejstvo kalijuma

  • Štite kognitivne funkcije – neka istraživanja povezuju konzumaciju polifenola iz šljiva sa očuvanjem mentalne oštrine

  • Poboljšavaju zdravlje kostiju, jer sadrže bor, mineral koji utiče na zadržavanje kalcijuma u organizmu

Osim zdravstvenih aspekata, važno je istaći i psihološki efekat konzumiranja šljiva. Njihov prijatan ukus, dostupnost i lakoća pripreme čine ih omiljenim voćem koje se rado jede, bez prisile. U vremenu kada starije osobe često gube apetit ili imaju restriktivne dijete, šljive mogu predstavljati jednostavan način da se poboljša unos nutritivno vrednih materija.

U zaključku, iako su šljive bez sumnje korisna i vredna namirnica, njihova upotreba zahteva promišljen pristup. Kod starijih osoba posebno je važno uzeti u obzir:

  • postojeće zdravstveno stanje

  • vrstu i oblik šljiva koje se konzumiraju

  • doziranje i učestalost upotrebe

Kada se unose u skladu sa sopstvenim mogućnostima i potrebama, šljive zaista mogu biti snažan prirodni saveznik zdravlju, ali kada se konzumiraju bez kontrole, mogu izazvati više štete nego koristi.

Preporučujemo

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR