Držao je koncert sa drenom u plućima dok su iza bine stajali lekari: Masimo Savić umro je dva meseca nakon što je saznao da ima rak

U trenucima kada je njegovo telo pokazivalo znake iscrpljenosti, Masimo Savić nije odustajao ni na trenutak. Pevao je do poslednjeg daha, i to ne bilo gde, već pred hiljadama ljudi na svom životnom koncertu u zagrebačkoj Areni. Taj nastup nije bio samo oproštajni, već predstavljao je snažnu poruku o istinskoj ljubavi prema umetnosti i o tome šta znači biti posvećen svom pozivu do samog kraja.

Veliki umetnici ne odlaze tiho. Njihove poslednje melodije ostaju zauvek urezane u sećanje publike, odjekujući dugo nakon što se svetla pozornice ugase. Masimo Savić bio je jedan od tih umetnika čiji glas simbolizuje duboke emocije, iskrenost i neiscrpnu umetničku strast. Njegova borba sa teškom bolešću, za koju javnost nije znala sve do neposredno pred njegovu smrt, otkrila je ne samo umetnika, već i čoveka ogromne snage, dostojanstva i hrabrosti.

Bolest koju je Masimo nosio u sebi bila je rak pluća, a dijagnoza mu je postavljena tek dva meseca pre nego što je preminuo. Uprkos tome, on se do poslednjeg trenutka ponašao kao da bolest nije sastavni deo njegove svakodnevice. Nastavljao je da nastupa, komponuje i peva, jer je muzika za njega bila mnogo više od posla — bila je suština njegovog postojanja. Njegova smrt, tiha i dostojanstvena u decembru 2022. godine, nije umanjila veličinu njegovog lika; naprotiv, način na koji je završio svoj poslednji koncert govori o neuporedivoj snazi i predanosti.

Njegov poslednji nastup u zagrebačkoj Areni bio je mnogo više od običnog koncerta. Uprkos izrazito teškom zdravstvenom stanju, Masimo je odbio bilo kakvu sažaljivost i nije dopustio da ga bolest definiše u poslednjim danima. Na sceni je bio sa drenom u plućima, a iza bine stajao je lekarski tim spreman da reaguje u slučaju bilo kakvih komplikacija.

Na pitanje lekara zašto je spreman da rizikuje svoj život za taj koncert, Masimo je odgovorio sa jednostavnošću i snagom: „To je moj životni koncert.“ Taj odgovor govori o njegovoj nepokolebljivoj volji i dubokoj povezanosti sa muzikom. Tog dana, Masimo je pokazao svetu šta znači prava predanost, želeći da ga ljudi pamte ne po njegovoj bolesti, već po glasu i emociji koju je pružao publici. Bio je svestan da peva na ivici života i smrti, ali nije posustajao. Pevao je celim bićem, sa srcem koje je istovremeno bilo prepuno tuge i snage.

Njegov prijatelj i novinar Roman Bolković prisetio se tih poslednjih trenutaka, govoreći kako je od samog početka znao da se priča bliži kraju. On je na Fejsbuku podelio iskrenu i dirljivu priču o tome kako je Masimo bio svestan da njegov poslednji koncert nije samo oproštaj, već i završetak jedne izuzetne umetničke biografije. Tražio je da mu lekar i medicinska ekipa budu blizu, i kada mu je lekar rekao da bi koncert mogao dodatno da ugrozi njegovo zdravlje, Masimo je odlučno odgovorio: „S vama ili bez vas, ja ću taj koncert održati.“ Ova izjava svedoči o retkoj hrabrosti i odlučnosti.

Bolković je istakao kako ga je ta priča duboko potresla, jer je Masimo svojim pevanjem zapravo pevao svoju sudbinu. Iako je njegovo telo bilo slabo, glas mu je ostao snažan i čist. Pevao je ne radi samoodržanja, već da bi se prepoznao, da bi se oprostio. Sa drenovima i medicinskom ekipom u pozadini, i hiljadama prisutnih, Masimo je na toj sceni postao mnogo više od pevača – postao je simbol, bestelesni glas koji će živeti zauvek.

Rak pluća, bolest koju je Masimo imao, često se otkriva prekasno jer rani simptomi — poput dugotrajnog kašlja, osećaja umora ili otežanog disanja — nisu dovoljno jasni da bi izazvali ozbiljnu zabrinutost. Masimov slučaj nije bio izuzetak. Njegova bolest je brzo napredovala, a terapije nisu davale željene rezultate. Uprkos svemu tome, njegova volja i duh ostali su netaknuti. Do poslednjeg daha bio je umetnik, borac i čovek koji je svojom muzikom ostavio neizbrisiv trag.

Ono što posebno ističe njegovu veličinu jeste činjenica da je pevao sa verom, nadom i unutrašnjim mirom, ostavljajući glas koji i dalje odjekuje u srcima slušalaca. Svaki put kada se njegova pesma čuje — bilo u kolima, na radiju ili u nekom kafiću — Masimo Savić ponovo postaje prisutan na jedinstven način: glas bez tela, duša u notama i emocija u najčistijem obliku. To je možda i najvrednija ostavština koju umetnik može da podari svetu, a Masimo ju je ostavio do poslednjeg daha.

Njegova poslednja želja bila je da bude kremiran, i ona je poštovana. Kao što je dostojanstveno živeo i stvarao, tako je želeo i da ode. U vremenu kada je umetnost često potisnuta površnim vrednostima, Masimo Savić nas je podsetio šta znači biti pravi umetnik i pravi čovek. Njegov život, borba i glas ostaju da nas uče — kako da volimo, kako da pevamo i kako da živimo.

Sumirajući, možemo izvući nekoliko ključnih tačaka koje osvetljavaju Masimovu veličinu i njegov poslednji nastup:

• Neustrašivost u suočavanju sa smrću, koja se ogledala u njegovoj spremnosti da peva uprkos ozbiljnoj bolesti.

• Duboka ljubav prema muzici koja je bila suština njegovog života i razlog zašto nije želeo da se povuče sa scene.

• Snaga duha koja je prevazilazila telesnu slabost i bila izražena kroz njegov glas i nastup.

• Nepokolebljiva volja da njegov poslednji koncert bude trijumf umetnosti i života, a ne poraz bolesti.

• Ostavština koja živi kroz pesme, koje i dalje povezuju njegovu publiku sa njegovom ličnošću i emocijama.

Masimo Savić nije otišao tiho; njegova poslednja melodija nastavlja da odzvanja, podsećajući nas koliko je važno ostati veran sebi i svojoj umetnosti, čak i kada telo pokazuje znake umora. Njegov život i poslednji koncert ostaju trajni simboli hrabrosti, ljubavi i umetničke veličine.