U savremenom svetu, gde stres i loše životne navike prete da postanu norma, sve više ljudi suočava se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima vezanim za gastrointestinalni trakt. U moru svakodnevnih briga, retko ko stigne da obrati pažnju na suptilne signale koje telo šalje, ali upravo ti signali često predstavljaju upozorenja na stanja koja se mogu razviti u teške, ponekad i fatalne bolesti. Među njima, karcinom želuca postaje sve češći i opasniji problem.
Dr. Ognjan Skrobić, jedan od vodećih stručnjaka sa Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, istakao je tri najopasnija faktora koja značajno povećavaju rizik od razvoja karcinoma želuca. Njegovo upozorenje ne dolazi iz teorijskih pretpostavki, već iz bogatog kliničkog iskustva i brojnih slučajeva sa kojima se susreće svakodnevno.
Na početku, važno je razumeti širu sliku. U poslednjim godinama, broj osoba koje pate od problema sa probavom u značajnom je porastu. Simptomi poput:
-
gorušice
-
nadutosti
-
lošeg varenja
-
učestalih bolova u stomaku
-
gojaznosti
-
kao i ozbiljnijih stanja poput karcinoma debelog creva, jednjaka i želuca
…postaju uobičajeni deo medicinskih kartona. Iako se često ignorišu u ranoj fazi, ovi problemi vremenom prerastaju u velike zdravstvene izazove, čije lečenje je dugotrajno, zahtevno i neretko bez garancije na uspešan ishod.
Zašto dolazi do ovakvih stanja? Dr. Skrobić tvrdi da uzrok treba tražiti u modernom načinu života, koji karakterišu nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, kao i izloženost brojnim hemikalijama u prehrambenim proizvodima. Kombinacija ovih faktora dovodi do sve češćih oštećenja sluzokože želuca, narušavanja mikrobioma creva i hronične iritacije probavnog sistema.
Upozorenja ovog stručnjaka mogu se sumirati kroz tri glavna rizična faktora:
-
Nepravilna ishrana
-
Hronični stres
-
Genetska predispozicija
1. Nepravilna ishrana
Ono što unosimo u organizam svakog dana ima ogroman uticaj na zdravlje našeg probavnog sistema. Dr. Skrobić naglašava da loše prehrambene navike ne samo da izazivaju akutne tegobe poput nadutosti, već u dužem periodu mogu izazvati i ozbiljna oboljenja. Hrana bogata zasićenim mastima, šećerima, kao i aditivima remeti prirodni balans i funkciju probavnog trakta.
Postoji nekoliko konkretnih prehrambenih navika koje posebno negativno utiču na želudac:
-
konzumacija kafe na prazan stomak
-
preskakanje obroka i neredovna ishrana
-
kasni obroci, naročito neposredno pred spavanje
-
prekomerna konzumacija šećera i slatkiša
-
učestala upotreba prerađenih mesnih proizvoda, koji sadrže nitrite i nitrate – jedinjenja koja su povezana sa razvojem karcinoma želuca
Prema njegovim rečima, čak i kafa može biti manje štetna ako se konzumira na pravi način – dobar espresso, bez mleka i šećera, umereno i nakon obroka. Međutim, velika opasnost dolazi upravo iz skrivenih izvora, poput suhomesnatih proizvoda, koji sadrže konzervanse štetne za digestivni sistem.
2. Hronični stres
Drugi ključni faktor koji sve više doprinosi razvoju bolesti digestivnog sistema jeste stres. Savremeni čovek gotovo svakodnevno doživljava psihološki pritisak – na poslu, u porodici, u saobraćaju. Sve to dovodi do konstantno povišenog nivoa kortizola, hormona stresa, koji direktno utiče na rad želuca i creva.
Mehanizam je jednostavan, ali poguban. Kada smo pod stresom, telo luči više kiseline, što može dovesti do:
-
pojačanih grčeva u stomaku
-
ubrzanog pražnjenja creva (što može izazvati dijareju)
-
usporenog rada želuca – poznatog kao gastropareza
-
zatvora
-
dugotrajne iritacije i inflamacije sluzokože želuca
Dr. Skrobić ističe da se probavni sistem i mozak nalaze u stalnoj međusobnoj komunikaciji, putem neuroloških impulsa, i da stres direktno remeti tu osetljivu ravnotežu. Ukoliko se stres ne kontroliše, on prerasta u hronično stanje koje postepeno narušava funkciju celog digestivnog trakta.
3. Genetska predispozicija
Treći faktor, na koji nažalost ne možemo uticati, jeste nasleđena sklonost ka digestivnim bolestima. Osobe koje u porodici imaju slučajeve karcinoma debelog creva, gastritisa, čira, ili drugih sličnih oboljenja, moraju biti posebno oprezne.
U takvim slučajevima preporučuje se sledeće:
-
Redovni preventivni pregledi – minimum jednom godišnje
-
Početak sa kolonoskopijom već od 40. godine (ili ranije, ako to savetuje lekar)
-
Izbegavanje svih rizičnih faktora, naročito loše ishrane i stresa
Genetika možda određuje početne predispozicije, ali način života je ono što odlučuje da li će te predispozicije postati realnost.
Uzimajući u obzir sve navedeno, dr. Skrobić predlaže niz mera koje mogu pomoći u prevenciji karcinoma želuca i drugih gastrointestinalnih bolesti:
-
Uvođenje balansirane ishrane bogate vlaknima, svežim voćem i povrćem
-
Redovni obroci, sa izbegavanjem kasne večere
-
Smanjenje unosa prerađene hrane i veštačkih dodataka
-
Umerenost u konzumaciji kafe, bez dodataka mleka i šećera
-
Održavanje psihičkog balansa kroz fizičku aktivnost, meditaciju i kvalitetan san
-
Izbegavanje pušenja i alkohola, koji dodatno iritiraju sluzokožu želuca
Uz to, važno je razviti svest o važnosti preventivnih pregleda i ne čekati pojavu ozbiljnih simptoma. Bolesti probavnog sistema često se razvijaju tiho i postepeno, dok ne dostignu stadijum u kom je terapija mnogo teža i manje efikasna.
Zaključno, možemo reći da briga o želucu i celokupnom probavnom traktu ne treba da počne tek kada se pojavi problem. Zdravlje digestivnog sistema je temelj celokupnog zdravlja, jer od pravilne probave zavise i naš imunitet, nivo energije, pa čak i raspoloženje.
U rečima dr. Skrobića ogleda se jasan poziv: menjajmo svakodnevne navike pre nego što nas bolest natera na promene. Upravo ti sitni, svakodnevni izbori – da li ćemo preskočiti obrok, popiti kafu bez doručka, pojesti industrijski mesni proizvod umesto kuvane hrane – čine razliku između zdravlja i bolesti.
