Danas ćemo pisati na temu koja za neke može biti neprijatna, a u pitanju je nepresalni svrab u ušima. To je česta pojava koja pogađa ljude svih uzrasta, a može biti uzrokovana mnogim faktorima.
Svrab u ušima može izgledati kao sitna i bezazlena tegoba, ali kada se javlja često i traje duže vreme, može biti signal da u telu postoji određeni problem. Ljudi se s njim suočavaju u različitim situacijama, od banalnih uzroka poput viška voska, do ozbiljnijih stanja koja zahtevaju stručnu pomoć. Upravo zato je važno razumeti moguće razloge nastanka i načine na koje se tegoba može ublažiti ili trajno rešiti.
Jedan od najčešćih razloga svraba jeste nakupljanje ušnog voska. Vosak ima prirodnu zaštitnu ulogu – on stvara barijeru koja sprečava ulazak bakterija, prašine i drugih nečistoća u ušni kanal. Međutim, kada ga ima previše, može doći do nelagodnosti, pa čak i do osećaja bola i svraba. Ljudi obično reaguju refleksno i posežu za pamučnim štapićima, misleći da tako uklanjaju višak. Ipak, ovim postupkom vosak se samo gura dublje i problem postaje veći. Umesto toga, preporučuju se specijalne kapi za uši koje razgrađuju vosak i omogućavaju da prirodno izađe.
- Kapi za uši su jednostavnije i bezbednije rešenje od štapića
- Prekomerno čišćenje može oštetiti kožu i stvoriti prostor za infekciju
- Vosak sam po sebi ima korisnu funkciju i ne treba ga u potpunosti uklanjati
Pored nakupljanja voska, veliki broj ljudi greši upravo u načinu čišćenja ušiju. Često i previše agresivno čišćenje može iziritirati kožu u ušnom kanalu, dovesti do svraba, pa čak i do sitnih povreda. Ove mikro-povrede postaju ulazna vrata za bakterije, što dodatno povećava rizik od infekcija. Važno je znati da se vosak prirodno izbacuje i da nije potrebno svakodnevno čišćenje unutrašnjosti uha.
Infekcije uha predstavljaju još jedan čest uzrok. Mogu biti bakterijske ili virusne, a često nastaju posle prehlade, gripa ili alergija. Poseban oblik poznat je kao plivačko uho, koje se javlja nakon dužeg boravka u vodi. Ova infekcija izaziva iritaciju, bol i svrab, a može zahtevati lekarsku terapiju. Ako postoji sumnja na infekciju, poseta lekaru je obavezna kako bi se dobila adekvatna terapija.
Nisu retki ni slučajevi kada je svrab povezan sa alergijama. Na primer, osobe koje imaju tzv. oralni alergijski sindrom mogu osetiti svrab u ušima nakon konzumiranja određene hrane, naročito kada su u pitanju oni koji su alergični na polen. Tada se savetuje izbegavanje namirnica koje izazivaju reakciju, kao i konsultacija sa alergologom.
- Alergije na hranu mogu izazvati svrab u ušima
- Potrebno je pratiti koje namirnice izazivaju reakciju
- Stručni testovi mogu otkriti uzrok i pomoći pri lečenju
Drugi uzrok svraba mogu biti i kontaktne alergije. Kozmetika poput šampona, gela za kosu, pa čak i neki materijali poput plastike, gume ili metala, mogu izazvati reakciju kože. Tada se javlja kontaktni dermatitis, koji se najčešće manifestuje svrabom i crvenilom u uhu ili oko njega. Simptomi se nekad pojave odmah, a ponekad tek nekoliko sati ili dana kasnije.
Ako je svrab učestao i ne prolazi, samostalno lečenje bez stručne pomoći može dovesti do komplikacija. Lekar može uz pomoć pregleda da utvrdi tačan uzrok i prepiše terapiju. To može biti korišćenje posebnih kapi, antibiotskih preparata ili jednostavna promena navika. Prevencija je uvek važna – na primer, treba izbegavati prekomerno čišćenje ušiju i redovno voditi računa o higijeni spoljnog dela uha.
Slušalice i slušni aparati takođe mogu izazvati iritaciju, naročito ako se koriste dugo ili se ne čiste redovno. Zbog toga se preporučuje da se prave pauze i da se uređaji temeljno održavaju. Na taj način se sprečava razvoj bakterija i gljivica koje mogu izazvati infekcije i svrab.
- Redovno čišćenje slušalica
- Pravljenje pauza u nošenju
- Upotreba hipoalergenskih materijala ako postoji sklonost ka iritaciji
Leto nosi dodatne izazove. Kupanje u bazenima ili na moru često dovodi do zadržavanja vode u ušima, što pogoduje infekcijama. Zbog toga je važno nakon kupanja temeljno osušiti uši i po potrebi koristiti zaštitne kapi koje sprečavaju razvoj infekcija.
Kod nekih ljudi uzrok svraba može biti i suvoća kože. Kada koža nema dovoljno vlage, ona postaje iritirana i sklona svrabljivim senzacijama. U takvim slučajevima mogu pomoći hidratantne kreme koje se nanose na spoljašnji deo uha, dok unutrašnji deo treba ostati suv i čist. Ako simptomi traju, najbolje je potražiti pomoć dermatologa.
Na kraju, važno je naglasiti da svrab u ušima, iako često bezopasan, može biti i znak ozbiljnijih problema. Pravilno prepoznavanje uzroka, kao i odgovarajuća njega, ključni su da bi se izbegle komplikacije i sačuvalo zdravlje. Uši su osetljiv deo tela, pa im je potrebna pažljiva i pravilna briga. Nekada je dovoljan mali korak, poput promene navike ili pravilnog održavanja higijene, da bi se sprečili dugoročni problemi.
