“Ako je to uradio, neka trune u zatvoru, ali mislim da je istina drugačija. Bog dao da je ta devojka živa i da imamo nade. Znam da treba da budemo strpljivi jer će stvari izaći na videlo”, rekao je Dušan Janković odmah po povratku selu Luka sa saslušanja u Višem tužilaštvu u Zaječaru.
Nesrećni čovek je briznuo u plač jer nije mogao da prihvati da je njegov sin jedinac Srđan Janković umešan u ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić. Napomenuo je da ga je sramota. Ceo vek. Mještani kažu da Dušan nije ulazio u kuću od hapšenja sina i da je jako pio, odnosno ništa nije jeo i samo je pio pivo sa komšijama ispred prodavnice na petnaestak koraka od kuće. kuća.
– Angažovao sam ga da radi u vodovodu gde sam zaradio penziju i svi su znali da je vredan radnik i pošten čovek. I on je otišao u Njemačku da zaradi više novca, i tamo je ostao neko vrijeme, ali nije mogao živjeti u stranoj zemlji daleko od svoje domovine, pa se vratio. Vidite li ovu veliku kuću? Svojim radom sagradio je ovu zgradu. Ja sam živeo u stanu u Boru i on je ovde živeo. Mučenik, žena ga je napustila, ali se i dalje bori. A sad… Ne verujem da bi naudio detetu, osim da nije slučajno – kaže otac Srđana, osumnjičenog za ubistvo deteta 26. marta u Banjskom polju. On nije priznao krivicu kolege Dejana Dragijevića, koji je detaljno opisao kako su devojčicu tukli kolicima pre nego što je sa njom pobegao sa lica mesta i udavio je. Bio je u stalnom kontaktu sa svojim unukom (Srđanovim sinom). Njegov unuk živi u Njemačkoj i finansira odbranu svog oca, za koji tvrdi da nije uradio ono za što se tereti.
– Svi znamo koliko je Srđan odan svom unuku i mom praunuku. Dve hiljade evra…“ jecao je Dušan. Rukama je obrisao suze koje su upravo prolivene od nemoći i stida. Nakon što se malo smirio, nastavio je: – Radio je za to i spasio sve. Imao je svinje, tri, sad ih hranim, ali moram ih prodati jer ni ja nemam strpljenja. Za telom Danke Ilić se i dalje traga, a kako je tvrdio Dušan Janković, pronalazak bi mu doneo i mir. – Važno je pronaći to dijete. Ne daj Bože život, ali ako ne…onda barem imaj tijelo. To olakšava pronalaženje odgovora i razjašnjavanje slučaja. Toussaint je zaključio: Svi znamo koliko je Stan bio odan svom unuku i mom praunuku. Dve hiljade evra…“ jecao je Dušan. Rukama je obrisao suze koje su upravo prolivene od nemoći i stida. Nakon što se malo smirio, nastavio je:
Bio je shrvan kada su mu rekli da je njegov sin ubica, ali Toussaint i dalje nije želio svjedočiti, ne da bi izbjegao otkrivanje istine, već da bi izbjegao dodatno zakomplikovati situaciju jer je rekao da ne može reći gdje mu je sin. je bio u vrijeme zločina, jer to nije jasno. – Stavili su mi to, odnosno tužilac mi je rekao da ne mogu da svedočim, a ja sam pristao i potpisao. Inače neću imati šta da kažem i neću pomoći da se dođe do istine, iako mi je to cilj. Otkud ja znam gde je Srđan bio u određenom trenutku, nije bio dete, pa sam ga pratio gde je išao i šta je radio – rekao je Dušan posle saslušanja.
