Danas čemo pisati o savjetima doktorice Svetlane koja objašnjava od kojeg roditelja nasljeđujemo životni vijek. Imaju dvije navike koje mogu produžiti život, a o čemu se radi pročitajte u nastavku.
Prema istraživanjima, dugovečnost u velikoj meri nasleđujemo od majke. To je zato što od nje dobijamo mitohondrije – male „energetske fabrike“ u našim ćelijama koje snabdevaju telo snagom. Upravo te organele imaju presudnu ulogu u tome koliko ćemo dugo i zdravo živeti. Ipak, genetika je samo jedan deo priče. Stručnjaci naglašavaju da na životni vek podjednako utiču ishrana, način spavanja, kao i svakodnevni stil života.
- Mitohondrije igraju ključnu ulogu u zdravlju i dugovječnosti.
- Genetika je samo jedan faktor u celoj slici zdravlja.
Profesor dr Svetlana Stanišić objašnjava da postoje i primeri gde genetika pokazuje svoju snagu na drastičan način, kao kod sindroma progerije, kada ljudi stare mnogo brže od proseka. Ali ona naglašava da to ne znači da su nam ruke vezane – izbori koje svakodnevno donosimo mogu značajno da utiču na naše zdravlje i godine koje ćemo proživeti.
- Progerija je primer kada genetika utiče na drastične promene u telu.
- Izbori u svakodnevnom životu mogu uticati na zdravlje i dugovečnost.
Jedno od istraživanja koje je nedavno privuklo pažnju javnosti tvrdilo je da „samo gram kobasice skraćuje život za 27 sekundi, a jedno gazirano piće za deset minuta“. Iako je ovo predstavljeno u upečatljivom i pomalo senzacionalističkom maniru, dr Stanišić upozorava da se takvi rezultati ne mogu uzeti bukvalno. Nauka nije crno-bela i mnogo toga zavisi od celokupnog stila života. Ono što je sigurno jeste da umerenost u ishrani ima daleko veći značaj nego pojedinačne namirnice.
- Senzacionalizam u istraživanjima može biti obmanjujuć.
- Umerenost u ishrani je ključ za dug život, a ne ekstremi.
Pozitivni stresovi – korisni za zdravlje
Osim genetike i hrane, zanimljivo je da postoje i drugi faktori koji mogu produžiti život. Dr Stanišić ističe da su „pozitivni stresovi“ veoma korisni. Tu spada termalni stres – odlazak u saunu ili kupanje u ledenoj vodi. Tada se luče proteini koji obnavljaju ćelije i podmlađuju organizam. Povremeni post je još jedan primer. Na primer, intermitentni post, gde osoba tokom dana ima duži period bez hrane, jača odbrambene sposobnosti organizma i podstiče regeneraciju. Dakle, kratkotrajni izazovi mogu biti korisni, dok je hronični stres uvek štetan.
- Pozitivni stresovi, poput saune ili posta, mogu imati korisne efekte na zdravlje.
- Intermitentni post jača organizam i podstiče regeneraciju.
Zdrava ishrana i hrana koja podstiče dugovečnost
Preporučuju se namirnice koje su posebno istaknute kao čuvari zdravlja i dugovečnosti. To su kurkuma i šafran zbog antioksidativnog dejstva, zatim voće i povrće bogato prirodnim zaštitnim materijama, crno vino sa resveratrolom, maslinovo ulje koje je idealno za salate, kao i orašasti plodovi i masna riba poput lososa. Omega-3 masne kiseline i vitamin E prisutni u ovim namirnicama značajno doprinose zdravlju srca i usporavaju starenje.
- Kurkuma i šafran su odlični za zdravlje i dugovečnost zbog antioksidativnih svojstava.
- Omega-3 masne kiseline pomažu u zdravlju srca i sprečavaju starenje.
Naravno, i ovde važi pravilo umerenosti. Tanini iz bobičastog voća mogu biti izuzetno korisni, ali u velikim količinama postaju štetni. Isto važi i za druge sastojke koji, iako zdravi, u preteranoj dozi mogu izazvati suprotan efekat. Zato je važno izbegavati krajnosti i osloniti se na raznovrsnu i uravnoteženu ishranu.
- Tanini iz voća su korisni u umerenim količinama.
- Raznovrsna i uravnotežena ishrana je temelj zdravlja.
Vitkost kao zajednička karakteristika dugovečnih osoba
Dr Stanišić ističe da je jedna od zajedničkih karakteristika svih dugovečnih osoba to da su vitki. Manji unos kalorija i povremeni post doprinose produženju života, jer smanjuju pritisak na organizam i podstiču prirodne procese obnavljanja. Zanimljivo je da većina dugovečnih ljudi spontano praktikuje umerenost u jelu i vodi aktivan, ali ne iscrpljujući život.
- Vitkost i umerenost u jelu su karakteristike dugovečnih ljudi.
- Povremeni post i manji unos kalorija podstiču obnavljanje organizma.
Zaključak – dugovečnost nije samo pitanje godina
Kada se sve sabere, jasno je da dugovečnost nije vezana samo za nasledne faktore. Ona zavisi od balansa između genetike i svakodnevnih navika. Način ishrane, umerenost, povremeni mini-stresovi poput saune ili posta, kao i briga o mentalnom i fizičkom zdravlju, čine osnovu za kvalitetan i dug život.
- Dugovečnost zavisi od balansiranja genetike i svakodnevnih navika.
- Mentalno zdravlje je jednako važno kao i fizičko u procesu starenja.
Poruka koja se izdvaja jeste da mi sami imamo veliku moć da utičemo na to kako ćemo stariti. Nasleđe jeste važno, ali naš izbor – kako se hranimo, koliko spavamo, kakav stres doživljavamo i koliko u svemu tome umemo da nađemo meru – oblikuje koliko dugo i zdravo ćemo živeti. Dugovečnost, dakle, nije samo pitanje godina, već i umetnost umerenosti i pametnog življenja.
- Izbori koje pravimo danas oblikuju našu budućnost.
- Umerenost je ključ za zdrav i dug život.
