Priča o kojoj danas pišemo nam stiže iz Konetiketa koja govori o jezivim detaljima jednog događaja koji je trajao dvije decenije. Sada je ova vijest ugledala svjetlost dana, a o čemu se radi pročitajte u nastavku.
Kimberli Salivan, žena iz Konektikata, uhapšena je zbog niza ozbiljnih optužbi, uključujući napad i otmicu svog posinka, što je izazvalo šok u javnosti. Mnogi se pitaju kako je moguće da je neko mogao da izdrži 20 godina u tako strašnim uslovima, a još više je iznenađujuće kako je sve to moglo biti skriveno toliko dugo.
Zatočeništvo koje je trajalo dve decenije
32-godišnji muškarac, kojeg je njegova maćeha držala zatočenog u njenoj kući, podmetnuo je požar u februaru 2025. godine kako bi pobegao iz užasnih uslova u kojima je živeo. Policija je otkrila da je Kimberli svog posinka držala gotovo 20 godina zatvorenog, izgladnelog i pod stalnim nadzorom. Požar koji je zapalio postao je ključni trenutak koji je omogućio njegov izlazak iz zatočeništva.
Užasni uslovi unutar kuće
Na dan požara, Kimberli Salivan je pozvala vatrogasce, tvrdeći da je njen posinak još uvek u kući i povređen. Međutim, kada su spasioci stigli i izvukli muškarca iz zapaljene kuće, šokirali su se. Posinek je bio izuzetno mršav, težio je samo 30 kilograma, što je ukazivalo na ekstremno zlostavljanje i zapuštanje. Njegove reči, koje je izgovorio policiji, bile su zastrašujuće – govorio je o tome kako nije bio u mogućnosti da se tušira više od godine dana, što je ukazalo na nehumano postupanje.
Istraga je otkrila zastrašujuće uslove u kući Salivanovih. Detektivi su ustanovili da je posinek bio zatvoren u sobi od 2,5 x 2,7 metara, koja je bila zaključana sa šperpločom i katancem na vratima. Kuća je bila u strašnom stanju: buđ je bila na svim zidovima, podovi su bili polomljeni, a prostorije su bile pretrpane smećem. Fotografije koje je policija objavila pokazivale su haotične uslove u kojima je muškarac živeo. Njegov pokušaj bekstva bio je samo vrhunac njegove patnje.
Reakcije advokata i zvaničnika
Advokat Kimberli Salivan, Janis Kalojdis, pokušao je da umanji optužbe izjavivši da su objavljene fotografije policije “sumnjive” i da je njihov cilj bio da utiču na javno mnjenje. On je postavio pitanje zašto nisu bili prikazani fizički dokazi poput lisica ili lanaca. Međutim, slike koje su prikazivale užasne uslove u kući, kao i izjave samog žrtve, stvorile su snažan utisak na javnost.
Problemi sa ranijim prijavama
Sumnje u loše postupanje sa žrtvom postojale su već godinama. Prema rečima bivšeg direktora osnovne škole, Tom Panon, Odeljenje za decu i porodicu Konektikata (DCF) bilo je obavešteno o sumnjama u vezi sa zlostavljanjem posinka više puta tokom godina. Ipak, prethodne istrage su često bile zatvorene. Arhivirani zapisi o porodici Salivan sada se ponovo preispituju kako bi se procenilo da li je postojala greška u postupanjima sa porodicom.
Oporavak i podrška
Nakon što je uspešno pobegao iz životnog zatvora, muškarac sada mora da prođe kroz dug proces oporavka. Zdravstveni i mentalni izazovi su ogromni, a stručnjaci se brinu zbog traume koju je pretrpeo. Policija i lokalna zajednica su se posvetili tome da mu pruže potrebnu podršku, uključujući fizičku terapiju, odeću i druge stvari koje će mu pomoći da se oporavi i povrati osećaj normalnog života.
Zaključak
Ovaj slučaj nije samo priča o zlostavljanju, već i o sistemskom propustu i nesposobnosti da se prepozna i zaustavi takvo zlostavljanje na vreme. Iako su vlasti sada prepoznale ozbiljnost situacije, neizvesnost u vezi sa budućim sudbinama žrtve i njegovim oporavkom ostaje. Ovaj slučaj predstavlja upozorenje kako je važno prepoznati znakove zlostavljanja i nikada ne ignorisati ni najmanje sumnje, jer žrtve mogu biti prisiljene da žive u nevidljivosti decenijama pre nego što pronađu izlaz.
