Danas ćemo pisati o poznatom doktoru Čubrilu koji je govorio na temu zdravlja. Govorio je o tome koji je to najbolji doručak za zdravlje, a o čemu se radi pročitajte u nastavku.
Profesor dr Dejan Čubrilo, specijalista fiziologije i medicine sporta, razbio je nekoliko uobičajenih mitova o ishrani u emisiji „RTS Ordinacija“. Njegova poruka je jasna: zdrava ishrana ne zavisi od popularnih trendova, već od razumevanja kako naše telo stvarno funkcioniše. On naglašava da zdravlje ne bi trebalo da bude utemeljeno na kratkoročnim dijetama ili trenutnim fiksacijama, već na pravilnim i dugoročnim navikama.
Jedna od prvih tema o kojoj je govorio bila je autofagija. Iako se često promoviše kao „čarobni štapić“ za mršavljenje, dr Čubrilo upozorava da ovaj režim posta nije odgovarajući za svakoga. Osobe sa insulinskom rezistencijom ili oštećenim metabolizmom mogu sebi učiniti više štete nego koristi, jer telo nije spremno da izdrži takav šok. On savetuje postepeno učenje tela kako da troši energiju koju mu pružamo, umesto da se koriste nagle i teške restrikcije.
- Autofagija nije prikladna za sve; važno je slušati telo i njegovu sposobnost da se prilagodi.
- Postepeni pristup bolji je od drastičnih dijeta, naročito za ljude sa oštećenim metabolizmom.
Kada je reč o užinama, dr Čubrilo kritikuje popularne voćne smutije i proteinske pločice, smatrajući ih lošim izborom. On ističe da je mnogo zdravija i prirodnija opcija jednostavna hrana. Preporučuje šaku badema, parče sira ili malo slanine, jer su to namirnice koje pružaju energiju i pomažu u premošćavanju razmaka između obroka. Suština je u tome da telo nauči da prepozna pravi trenutak kada mu je energija zaista potrebna, a ne da bude stalno u procesu grickanja.
- Prava užina je jednostavna i sastoji se od prirodnih, nezrađivanih namirnica.
- Telo mora da nauči da prepoznaje pravi trenutak za energiju, a ne da reaguje iz navike.
Dr Čubrilo upozorava i na uobičajeni mit o preskakanju večere u cilju mršavljenja. Mnogi ljudi misle da će preskakanjem večere ubrzati mršavljenje, ali u stvarnosti se često dešava suprotno: tokom dana pojedu previše hrane jer se boje da će ogladniti, a zatim legnu gladni. Dr Čubrilo savetuje da je mnogo pametnije večerati umjereno, sa malo sira, pršute, kajmaka ili čvaraka, uz čašu vina, nego legati gladan. Jedino što je potrebno jeste da se izbegnu šećeri – nema hljeba, kolača ni voća pred spavanje.
- Preskakanje večere može stvoriti kontraefekat u pokušaju mršavljenja.
- Zdrava večera treba da bude lagana, bez šećera i ugljenih hidrata.
Jedno od najzanimljivijih njegovih zapažanja odnosilo se na popularne doručke, posebno ovsenu kašu, koja je široko prihvaćena kao najzdraviji izbor. Međutim, dr Čubrilo upozorava da ovsena kaša zapravo može biti „trovanje šećerima pod maskom zdravlja“. Činija ovsa ujutru može podići nivo šećera u krvi i ostaviti nas umornima i stalno gladnima. On savetuje da se doručkuje sa jajima, sirom, kiselim mlekom ili čak malo čvaraka – ove namirnice pružaju dugotrajnu energiju i ne izazivaju nagle oscilacije šećera u krvi.
- Ovsena kaša nije uvek najbolji izbor, naročito za one koji žele stabilan nivo energije tokom dana.
- Dobar doručak treba da bude bogat proteinima i zdravim mastima, a ne brzim šećerima.
Za ručak, dr Čubrilo predlaže jednostavnost i umerenost. Dovoljno je oko sto grama mesa ili ribe, uz obilje salate. Samo meso nije problem, objašnjava on, već kombinacija mesa i šećera koja opterećuje organizam. Zato, ćevapi ili pljeskavica mogu biti sasvim dobar izbor, ali bez lepinje.
- Meso je dobar izvor proteina, ali mora se kombinovati sa povrćem, a ne sa ugljenim hidratima.
- Pljeskavica i slični obroci mogu biti zdravi, ali u umerenim količinama i bez dodataka koji podižu šećer.
Voće je korisno, ali samo u razumnim količinama. Do 300 grama dnevno je sasvim dovoljno, a najbolje su borovnice i maline, jer ne izazivaju nagle skokove šećera i pomažu zdravlju creva. Problem nastaje kada se voće konzumira bez mere, naročito u kombinaciji s drugim namirnicama koje dodatno opterećuju jetru.
- Voće je zdravo, ali treba ga unositi u umjerenim količinama.
- Najbolje vrste voća su one koje ne izazivaju nagle promene u šećeru.
Na kraju, dr Čubrilo upozorava na opasnosti ekstremnih dijeta. Iako režimi poput keto dijete i proteinskih dijeta mogu zvučati primamljivo, oni zapravo narušavaju prirodni balans organizma. Telo ne može da funkcioniše bez ravnoteže, naglašava on, a zdrava ishrana nije kazna, već dogovor sa sopstvenim telom. Zdrava ishrana ne treba da se pretvori u izvor stresa i griže savesti.
- Ekstremne dijete mogu dovesti do poremećaja ravnoteže u organizmu.
- Zdrava ishrana treba da bude balansirana, a ne oslonjena na stroge restrikcije.
Dr Čubrilo zaključuje da bi trebalo da prestanemo da jurimo za popularnim trendovima i počnemo da osluškujemo signale koje nam telo šalje. Ponekad su mali zalogaji, poput slaninice, jaja i čaše vina, zdraviji izbor nego čitava činija ovsa i strah od hrane. Zdrava ishrana nije odricanje, već način da pronađemo ritam u kojem se osećamo dobro i snažno.
